Firestarter - Podnošljivo, jedva

Stephen King nije bio zadovoljan ni kako je njegov roman ekranizovan 1984. godine kao Firestarter, a kamoli da će sad biti srećan s verzijom Firestarter. Doduše, ova nova se tek labavo naslanja na Kingovo pisanje, te se više može reći da je slobodnija vizija koju potpisuje scenarista Scott Teems (poznat po uveliko nagrađivanom That Evening Sun). U poređenju s onim što nam je predstavljeno pre skoro 40-godina, ipak, novi Firestarter ne deluje nimalo superiorno. Dapače...

U neku ruku, priča o supermoćima koje poseduje devojčica Čarli je u međuvremenu dovoljno raubovana da sad izgleda nekako anahrono to da se ceo film posveti osobi koja ima sposobnosti kao ona (i njena joj porodica). Od te 1984. godina nastao je čitav univerzum marvelovskih i inih superheroja s sličnim svojstvima (dovoljno je samo reći X-Men), pa da se njene "sposobnosti" ne shvate dovoljno VOWW. Ipak, čak i uz toliki protok vremena između dve verzije, nezavisno od tematike, novi film je morao da bude bolji.

Dakle, 11-godišnja Čarli ima sposobnost da ljude prekrije vatrom kad pobesni. Njeni roditelji su u mladosti bili deo nekog medicinskog eksperimenta, pa i sami imaju neke parapsihološke sposobnosti. Ali, ne tolike kao Čarli. I ne bljuju vatru. Pobegavši od vladinih agenata koji su želeli da im ukradu bebu, oni su se 11 godina uspešno skrivali, nemajući čak ni WiFi, ni smartfonove, zbog čega sada Čarli drugari iz škole nazivaju čudakinjom i Amišom. E, pa kada Čarli ti drugari baš iznerviraju, ona više neće moći da kontroliše svoj bes. A, to izaziva posledice. I, nastaje jurnjava...

Sad baš ta "jurnjava" i nije nešto. Sve u filmu je realizovano u najmanju ruku kao da je on rezultat neke nezavisne produkcije, ali ne u pozitivnom smislu. Bledo i tezgaroški, tako da se nijednog trenutka ne desi taj VOWW-efekat, koji je bar u nekim delovima postojao u prvom filmu. Dijalozi, specijalni efekti, akcione sekvence... Ryan Kiera Armstrong (The Tomorrow War, Black Widow) u ulozi Čarli hrabro nosi ceo film, ali izostaje preko potrebna "emotivna potka" kako s njenim likom, tako i pogotovo s ostalim koji postoje. Teško je porediti Ryan sa Drew Barrymore iz prvog filma, ali uloga ove druge je, ipak, donela nešto novo u to vreme. E, tu je već stvar do reditelja (Keith Thomas - The Vigil) i pomenutog nagrađivanog scenariste, pa Ryan i ne treba puno kuditi. Ipak, nije ona kriva što su ova dvojica zamislili... ajd sad spojlerčić, pa ko je osetljiv da ne čita do kraja pasusa... da jedna 11-godišnja devojčica postaje gotovo nemilosrdni serijski ubica, sprživši pored sijaset ljudi čak i jednu mačku. E, to već Drew nije radila...

Ukratko, mnogo toga ovde ne valja, odnosno, mnogo toga je moglo puno bolje. Da je ovo prvi film koji je snimljen, a da je onaj sa Drew - rimejk, niko ne bi ni primetio. A, to je već veoma loše po jedan film, snimljen toliko godina kasnije - da se nipočemu ne razlikuje od svog prethodnika. U kvalitativnom smislu. 

Ipak, onima koji nisu upoznati sa onim što je reditelj Mark L. Lester napravio pre 38 godina, gledanje Firestarter ne mora biti degutantno iskustvo. Samo, ne očekujte ništa više od "konfekcije"...