Jumanji: Welcome to the Jungle - Gde su majmuni?

Teško je napisati ozbiljnu kritiku za film koji je prvenstveno namenjen 14-godišnjacima. E, pa, takav je i novi Jumanji: Welcome to the Jungle - suviše neozbiljan da bi ga posmatrali ozbiljno, a, opet, suviše ozbiljan da ne bi bio uopšte posmatran...

I ocene filmskih kritičara su, nekako, prilično podeljene, mada mahom naginju ka pozitivnim recenzijama. Bilo bi greh reći da ovaj galimatijas-mešavina Raiders of the Lost Ark i Jurassic Park ne valja ništa, ali da je samo u granicama pristojnosti - jeste!

Tu pre svega mislim na činjenicu da je prethodni Jumanji snimljen pre više od četvrt veka, pa sam, nekako, očekivao da u ovom novom filmu stvar uznapreduje mnogo više nego što jeste. Ne samo po pitanju kompjuterskih efekata...

Jeste, povremeno ima šarma pričica o četvoro tinejdžera koje igra pronađena na prašnjavoj konzoli "usisa" u "odrasle likove", postajući tako Dwayne Johnson, Jack Black, Kevin Hart i Karen Gillan, sušte suprotnosti psiha i fizikusa koje stvarno jesu u ovozemaljskim klinačkim životima. Pri tom, posebnu "težinu" daje lik Bethany koja u "Jumanji-stvarnosti" postaje muško, tj. Jack Black. 

Ima tu nekoliko dobrih fazona. Priča je pitka, ali je vidljivo da se u nju nisu preterano udubljivali autori, trudeći se da joj daju smisao koja bi nadilazila granice "brzogalopirajuće zabave" (mada, film traje skoro dva sata, pa baš ta "zabava" i nije toliko brza, ako je uopšte "zabava"). Što se mene tiče, moglo je to malo da se skrati, da se ozbiljnije povežu segmenti i strukture naracije, bar da ta džungla izgleda strašnije od livade na kojoj pasu krave (gde su , bar, majmuni?) pa da se dobije delo koje "ne zastareva" (kao recimo, pomenuti prethodnik). Ovako, za obožavaoce lika i dela pomenutih glumaca (pre svih Rocka i Blacka, jer ovo drugo dvoje baš i nije preterano poznato - dobro Gillan je glumila Nebulu u Guardians of the Galaxy Vol. 2) biće dovoljno. Za ostale, koji ne vole šablone, ne garantujem.

Indiana je, ipak, bio bolji...