Disclosure Day - Spilberže, šta ti bi?

Izvini čoveče što ti ovako pišem, ti kojem sam se divio od malih nogu za sve ono što si snimio, ali Disclosure Day jeste tvoj ubedljivo najgori film! Jednostavno, tu ne valja ništa, od scenarija, specijalnih efekata, pa do glume i emocije. Šta ti bi? Ti, čoveče, koji si stvorio SF filmove u koje se svi kunu, postulate poput Close Encounters of the Third Kind ili E.T. the Extra-Terrestrial, da spadneš na nešto ovako "jevtino"??? 

Margaret (Emily Blunt) jeste najavljivačica vremenske prognoze na lokalnoj TV-stanici u Kanzasu. Kada joj u stan uleti malena ptičica, u sred blage rasprave s svojim momkom, ona iznenada progovori ruski???!!! Zatim, izleti iz stana, kasneći na posao, a pošto je u jurcajućem vozilu presretne dežurni policajac i želi da joj naplati kaznu, ona mu empatično-blagoglagoljivo saopšti detalje iz njegovog života i o tome kako treba da se dalje ponaša! Još kad na snimanju "zariba" i počne da govori potpuno nerazumljivim škrgutanjem, situacija postaje krajnje ozbiljna - to jest, dalje ćemo saznati da se kroz nju javljaju glasovi misterioznih vanzemaljaca. A sve u vremenu kada Zemlju pohode inicijalne senke nadolazećeg Trećeg svetskog rata i sve liči da će do njega, zapravo i doći...

... A, tu je i Daniel (Josh O'Connor) koji je ukrao od tajne vladine organizacije dokumenta o postojanju vanzemaljca i nepočinstvima koja smo, kao ljudi, radili još od Rozvela (manje-više znate svi tu priču). Sada ga pripadnici organizacije Wardeh progone, na čijem je čula Noah (Colin Firth) a u igru je uvučena i Danielova devojka, bivša časna sestra (kroz koju se apostrofira sumnja o tome da li treba da se nastavi verovanje u Boga, iako imamo dokaz da vanzemaljci postoje i da su oko nas)!??? A, tu je i izvesni Hugo (Colman Domingo - Fear the Walking Dead), koji predvodi odmetnuto krilo pomenute tajne organizacije i zapravo unajmljuje hrabrog (ovo je cinizam) Daniela da ukrade to što treba da ukrade i upozna vaskoliku javnost s postojenjem ostalih civilizacija u kosmosu i šire. Pri svemu tome, zli Noje ima neku vanzemaljsku spravicu koja mu omogućava da uđe u um drugih ljudi, te tako sazna njihove tajne...

Dobro, priča, ma koliko da je banalna i ne mnogo inspirativna, ipak je podnošljiva za pristojan žanrovski uradak, recimo, ne mnogo pregalački nastrojenog autora B-produkcije. Ali, ako dodate svemu tome da je taj scenario Spilberg pisao uz pomoć koju mu je pružio David Koepp (s kojim je već radio na hitovima poput War of the Worlds ili serijalu Jurassic Park) i dobićete zaista neshvatljivo površan film, u kojem osim, eventualno, plemenite poruke o potrebi za empatijom među ljudima i vanzemaljcima, nema ni gramčića entuzijazma da se dostigne ozbiljniji vanvremenski utisak. Tako, čak, ovaj film, koji možemo nazvati i nekom vrstom akcionog filma-potere, donosi čak i smešne CGI efekte, od pojave potpuno-neverovatno-loše generisanih životinjica (Lanthimos je to mnogo bolje radio), pa do potpuno-neverovatno-loše akcione scene u kojoj vladin nevaljalac svojim kolima progoni kola Daniela i Margaret, da bi ova zastala ispred spuštene rampe na železničkoj pruzi, pred nadolazećim zajapurenim vozom...

I taj kraj, kao da je i Slilbergu postalo jasno da je totalno podbacio, pa ajde da bar malo "zamuti"...

Pathetic, a pomalo i baš prosthetic...

Neke ptice, zaista, bolje da nikad ne polete. Gledajte ponovo E.T. the Extra-Terrestrial! Pa, pređite na Close Encounters of the Third Kind, po stoti put. Ili uzmite bilo koji drugi Spilbergov film, nevezano za žanr, nećete omašite ni kod jednog, kao u slučaju ovog! Nema potrebe da trošite vreme i prljate sećanje na autora koji vam je bio poput oca...

Eto, Spilberže, izvini...