Bird Box - Film koji će mnogi mrzeti

... ali ne i ja!

Ove godine već smo A Quiet Place, na sličnu temu. Samo što su tada tuđini-porobljivači kasapili Zemljine stanovnike na bilo kakav zvuk koji bi ovi proizveli. Zato su ljudi morali da obitavaju u totalnoj tišini. U slučaju A Quiet Place, "invazija" krvoločnih bića uslovljena je time što ljudi GLEDAJU, a ne kao u prethodnom da GOVORE ili PRAVE DRUGE ZVUKE. Jer, ko POGLEDA u ta "nedefinisana" stvorenja, dobije neodoljiv poriv da izvrši SAMOUBISTVO! 

Sama radnja filma, snimljenog po istoimenom romanu čiji je autor Josh Malerman, nije naročito originalna. Ne samo zbog sličnosti (i razlika) s pomenutim A Quiet Place, već i zbog toga što je pre 10 godina već snimljen film The Happening u kome zaraženi virusom iz svemira počinju da prave masovna samoubistva.

Ipak, ovaj najnoviji film, snimljen za Netflix, značajan je i po tome što u njemu glumi Sandra Bullock (a i standardno provokativni John Malkovich), dok je rediteljka - danska "Oskarovka" Susanne Bier (Hævnen). Neobične kompozicije, neki bi rekli i nedovoljno definisane, Bird Box ima taj "šmek evropskih reditelja na privremenom radu u L.A.". Dakle, neka vrsta "filma u filmu", u kome u ovom slučaju scene apokalipse budu prikazane odmah na početku filma, da bi se kasnije više pažnje posvetilo građenju nekih "unutrašnjih" emocija i užasa koje preživeli preživljavaju, a manje neposrednoj akciji omeđenoj u CGI kataklizmičkih vizijama.

Pri tom Bier, i protagonisti, sasvim vidljivo, pa čak i bezobrazno jasno, "kradu" neke scene iz nekih već viđenih žanrovskih postulata, od već spomenutog dela koje je proslavio John Krasinsky, pa, zašto ne reći i onoga što je već viđeno u filmovima rađenim po delima koje je uspostavio Steven King. Ovako kako je, u prvi plan je, ipak, stavljen unutrašnji horor o ženi koja sa dvoje dece, pet godina nakon sveopšte apokalipse, očajnički nastoji da s ponezom na očima pređe veliku reku (života?) u potrazi za spasom i jedinom preostalom ljudskom naseobinom koju ti, tokom celog filma, nevidljivi monstrumi nisu uspeli da porobe. Pri tom izbegavajući i kolone ljudskih "ludaka", koji ne moraju da se plaše da pogledaju u ta čudovišta, jer su već ionako ludi, pa pogled u te demone više ne može da im pomuti svest. A, željni su krvi...

Otuda valjda i naziv filma - "Kavez za ptice" (u slobodnom prevodu) - koji nas opominje da gubitak ljudskosti počinje onog trenutka kada svest o nama samima ostane da je posmatramo samo iz jednom ugla. Jer, na svoj "sudbonosni" put, Sandra, uz dvoje dece, nosi i ptičice-ljubimce, koje su jedina preostala živa bića sposobna da upozore na dolazak krvi žednih demona. 

I, verovatno su u pravu oni koji prigovaraju da je ceo film, a traje nešto malo duže od dva sata, mogao da bude i još "ozbiljnije skrojen", te da su neki likovi i događaji prilično "lako potrošeni", pa čak i nedovoljno objašnjeni, ali, ipak, verujem da će mnogi film gledati "bez poveza na očima".

Dobro, možda sam ja, ipak, prilično toga pogrešno shvatio, ali, sigurno da je ovo gledljiv film, koji nosi i određenu poruku... neki bi rekli, uprkos svemu - optimističku!