Zašto Italijani sve manje gledaju filmove?

novosti

04.01.2019.

Zašto Italijani sve manje gledaju filmove?

... bar u bioskopima...

Jer, po zvaničnim podacima, prošla godina bila je najgora u poslednjih 10 kada je reč o poseti nekoj od dvorana u kojima su se prikazivala najnovija ostvarenja sedme umetnosti! Tako je u odnosu na 2017. godinu zabeležen pad posete od oko pet odsto, odnosno tržište je bilo vredno 631 milion dolara.

Ipak, italijanski filmovi "zaposeli" su 22 odsto tržišta, što je povećanje za 16 odsto u odnosu na 2017. godinu. Na taj način, bili su gledaniji čak i od španskih ili nemačkih filmova, u njihovim zemljama!

Američki filmovi ostvarili su zaradu od 375 miliona dolara, odnosno oko 60 odsto ukupnog tržišta u Italiji. Poprilično iznenađujuće, najbolju gledanost imao je film Bohemian Rhapsody, koj je do sada zaradio 23,8 miliona dolara, a još se nalazi u distribuciji. Posebno zanimljivo jeste da je priča o čijem su središtu grupa Queen i Freddie Mercury bila gledanija i od svetskog blokbastera Avengers: Infinity War (21,2 milina dolara)!

Najgledaniji italijanski film bila je romantična komedija A casa tutti bene, koja je zaradili oko 10 miliona dolara, a slede takođe komedije Benedetta follia (9,5 miliona dolara), Come un gatto in tangenziale (8,6 miliona dolara). 

 

  • Komentari (2)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • baho
    Senior translator
    05.01.2019. 15:50
    Da... Skontali Talijani da ne vrijedi ići u kino radi svega i svačega. Vjerovatno se u međuvremenu povećao broj pregleda na online platformama i servisima kablovskih operatera (njihovim videotekama).A to što više gledaju domaće (svoje domaće, jasno) i ide u prilog toj tvrdnji, kad idu u kino znaju zašto idu. I to je pozitivna stvar za talijansku kinematografiju, svakako. Jer bi to značilo da su im filmovi bili bolji prošle godine u odnosu na prethodnu. [učitaj cijeli komentar]
  • skajler
    Senior translator
    05.01.2019. 15:17
    Moje mišljenje je da "konfekcijski filmovi" koji su prevashodno odlika holivudske produkcije dominiraju sinepleksima (znate tržni centri i tako to). Pravi, bolje reći značajni italijanski filmovi koji mogu da se svrstaju u "umetničke" svoj put do publike započinju na filmskim festivalima. To je sudar koncepcija, tj. "masovno" naspram "probranog". Činjenica da su najgledaniji italijanski filmovi bili iz žanra komedije (dakle, pitka razonoda) to lako može da objasni moguću popunu repertoara u sinepleksima (kao deo reprtoarske politike koja donosi zaradu). Dakle, u prvom redu biznis, a kvalitet i razvoj kritičkih pogleda samo u "nekim drugim kino dvoranama, videotekama i bioskopima na otvorenom", bar dok ne dođe sezona velikih festivala.