El Ángel - odličan film

Odavno neki krimić koji sam gledao nije imao jačinu kao ovo argentinsko ostvarenje koje, kao reditelj, potpisuje Luis Ortega. Ako tražim poređenje, mogu da kažem da je u najboljoj tradiciji buntovno-gangsterskog filma, uobličenog još tamo vanvremenskim À bout de souffle, dok glavni glumac, fenomenalno ostvaren u ulozi manijakalnog tinejdžerskog bandita - Lorenzo Ferro - podseća na ono što je uradio Jean-Paul Belmondo u remek-delu koje je etablirao čuveni Jean-Luc Godard.

Mladi 17-godišnji Carlos, bez nekog posebnog razloga, od pljačkaša praznih kuća u Buenos Airesu, stasava u višestrukog ubicu. Poreklom iz obične građanske porodice srednje klase, on uživa ubijajući, dobijajući batine, flertujući s homoseksualizmom... Carlos je zavodljivi plavušan, "anđeoskih" crta lica. Niko ne zna i ne može da shvati koji su njegovi motivi, pa čak ni kompanjoni u kriminalu. Kada se svemu ovome doda da je Carlos Robledo Puch istinita ličnost, čovek koji je priznao 11 ubistava i više od 40 krađa, kao i da je on čovek koji je čak 46 godina u zatvorima, čime je zaslužio "titulu" najduže zatvorenog čoveka u Argentini, onda ovaj film tek treba pratiti s posebnim dignitetom. 

Reditelj Ortega u skoro dva sata priče ne nudi nikakvo opravdanje, niti pokušava da ga pronađe za postupke svog glavnog junaka. I, upravo je i to jedan od razloga zašto El Ángel treba smatrati velikim filmom. Jednostavno, ovo je priča o iskonskom zlu, isprepletanim u plavim uvojcima jednog adolescenta zavodljivog izgleda, koja, u ovim smutnim vremenima, treba da, pre svega, opomene na nikad-zanemarljivu opasnost koja nas može snaći, a da nismo neposredni krivci za njeno izazivanje.

Roditelji, deco i društvo, Argentina 1971. godine, kada počinju dešavanja u ovom filmu, tako je slična...