Jumanji: The Next Level - Prijatno iznenađenje

Dobro, nije baš "dragulj" od filma, ali je više nego podnošljiva pričica za razonodu pred nastupajuće praznike. Takav mu je i tajming...

Jumanji: The Next Level je korak dalje u odnosu na Jumanji: Welcome to the Jungle, što je, svakako, za pohvalu. Uopšte nije čest slučaj da nastavak bude bolji od originala (pa, mogao bih reći čak i dva "originala", ako u obzir uzmemo i onaj Jumanji iz 1995. godine.).

Iako je Jack Kasdan potpisao i prethodni film, a i udarna glumačka ekipa je ista (Johnson, Black, Hart, Gillan), u ovom delu "caruju" i takve veličine kao što su Danny DeVito i Danny Glover, a tu je i atraktivna Awkwafina. Interakcija između svih njih podignuta je na zavidan nivo, protkana humorističkim notama, što daje posebnu draž celovitosti ovog ostvarenja i što ih u "next level" fazonu izdvaja od prethodnika. Ideja o transformacijma telo-avatar, ovde je još više dovedena do apsurda, što doprinosi da se nedužni gledalac zaista može nekoliko puta grohotom nasmejati, a to je već nešto, zar ne? Baš kao što se u pojedinim scenama, kao na primer u pustinjskoj jurnjavi sa nojevima ili u visinskom okršaju sa krvi žednim babunima, može i prestraviti...

Priča je manje-više poznata. Naši junaci u potrazi za mističnim draguljem, kao i u prethodnim filmovima. Usisani u mističnu video-igru, oni moraju da pronađu nestali dragulj da bi se vratili u stvarnost...

Teško bi celoj ovoj igrariji bilo naći neku ozbiljniju zamerku. Naravno, ovaj film nije rađen da ima harizmu koju donosi, recimo, Indiana Jones, ali se veoma približio voajerskom hedonističkom avanturizmu koji pružaju slična ostvarenja. Kada se tome doda, da je, ipak, on prvenstveno namenjen tinejdžerskoj problematici, a da su u celu priču "tako pametno" udenute i "dede" poput DeVita i Glovera, dolazimo do zaključka da je ovo film napravljen da "na prvu loptu miri generacije". Što se mene tiče - dosta...

Šta li će smisliti za novi nastavak?