Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}

Crímenes de familia - Bolna argentinska drama

Nemojte da vas zavara informacija s IMDB da je u pitanju "krimić, triler, drama". Od toga je jedino istinito da je u pitanju drama - teška, bolna, porodična. Ni "k" od krimića, niti "t" od trilera. Ali, to nipošto ne umanjuje vrednost ovog ostvarenja. Dobro, ne baš "vanserijskog", ali svakako veoma ozbiljnog. Tome doprinosi i ono - "Zasnovano na istinitim događajima"...

Alicia je sredovečna dobro situirana žena, reklo bi se pripadnica "više srednje klase" u sadašnjoj Argentini. Živi s mužem u velikom stanu o kom se brine neobrazovana i blago retardirana kućna pomoćnica iz ruralnih krajeva. Alicia ide s prijateljicama na časove joge, priređuje čajanke sa prijateljicama i, na prvi pogled reklo bi se - živi bezbrižno. Ali, njen sin Daniel je sada dospeo u zatvor nakon što ga je bivša žena optužila da ju je premlatio i silovao. Pri tom je Daniel i sumnjive narkomanske prošlosti, a već je zbog uznemiravanje žene bio uslovno osuđen. 

Tokom filma paralelno pratimo dva suđenja - ono Danielovo, ali i suđenje Alicijinoj kućnoj pomoćnici koja je, u strahu da ne dobije otkaz, počinila čedomorstvo nad svojom tek porođenom bebom. Tako ispreplatane sudbine postaju proletstva jedna drugoj, odrazivši se i na one potpuno slučajno uključene u njih. I Alicijin brak se nađe na velikom iskušenju, jer nema potpuna razumevanje moža zbog namere da po svaku cenu spase robije svog sina. Pri svemu tome se Alicia, kao prava baka, sve ovo vreme brinula i o detetu svoje kućne pomoćnice, kada joj je već prava snaja, Danielova žena, zabranila da viđa svog pravog unuka.

Reditelj Sebastián Schindel je i u svoja dva prethodna filma - "porodičnim dramskim trilerima" - El Hijo (2019) i El patrón, radiografía de un crimen (2015) - pokazao da gaji veoma svojstven pristup filmskoj umetnosti, dajući joj onaj poseban "hispano" štimung. Uosalom, ta "posebna duhovnost" i jeste ono što odvaja prvenstvenno špansku i argentinsku kinematografija i često je čini superiornijom od standardnih žanrovskih holivudskih postulata.

Ovo jeste film u kom glavna glumica Cecilia Roth dominira, čineći njen lik Alicie savremenom heroinom o kojoj se, najčešće, i ne snimaju filmovi, niti je predmet interesovanja naslovnih strana tabloidne štampe. Tim pre, Crímenes de familia može da se shvati i kao film o odlučnosti jedne žene da zbog svojih moralnih vrednosti žrtvuje "lagodnost svakidašnjice", ali ovo nikako nije feministički film , već podjednako osuđujući za sve one koji su "skrenuli s puta", ujedno im pružajući i mogućnost da se kroz činjenje dobrih dela iskupe za takva posrnuća, ali koji to najčešće i ne čine zbog vlastitih slabosti.

Stvar izbora...

Ako napravite izbor da pogledate ovaj film, a pogotovo ako volite tempo i strukturu hispano i latino-kinematografije - bićete obogaćeni!

 

 

  • Komentari (9)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • puppet_master
    eXtreme member
    11.08.2023. 20:17
    To je sve relativno, ogroman broj filmova je ionako loš, tj svakako nije ekstra, kojoj god vrsti pripadali, samo što lakše podnosimo filmove od one vrste koju, normalno, volimo. 
    Svejedno se stvari moraju menjati. Svaka umetnost dođe u kakav ćorsokak, ponavljanja, stagnaciju, ovo se tek pomalo odužilo sa nama koji volimo filmove. Toliko je teško videti u ovome danas kakav budući klasik. Složilo se previše faktora. Nisu istinite priče ili propaganda ni blizu kakav presudni krivac tu. 

    U mom slučaju, najčešće su mi ti, po istinitom događaju, dosadni, neinventivni, ako izbegavam da čitam članke u novinama o ovom-onom događaju, ličnosti, šta ću kog vraga da se mlatim sa takvim tek pa filmovima. Nisu mi potrebni. Šta će onda kog vraga obrađivati dokumentarci uostalom? Film je magija, maštu vidim kao jedan od vrednijih talenata, dok se ionako i najveće životne, lične i svake druge istine mogu ispričati upravo maštom. Kako kreneš da obrađuješ stvarne ličnosti i događaje, krene sijaset problema i kompromisa, utabanih staza kojima se gotovo i mora ići, zbog poštovanja prema umešanim, eventualno stradalim, imidža i slike koji se moraju održati zbog javnosti, porodica, ovih, onih, sve više se sužavaju mogućnosti i putanje kojima možeš furati sve te priče. Ne mora, nije ni to munjom u kamenu, ima zanimljivih biografija (gledah skoro Green Book ponovo npr), tek sam ja mišljenja da se mašti mora dati što više prostora. Za mene, tu počinje zabava.

    Sve se to i dalje svodi na to ko šta voli da gleda. Ne možemo, Joxer, previše zamerati raji na tome. Zapažanje je jedno, no da sada sudimo tu gledateljima, meh, zašto bih, šta me briga, svejedno nas bombarduju i sa dosadnim filmovima koji su deo mašte. 
  • JoxerTM
    eXtreme member
    11.08.2023. 19:44
    Ma ne...
    Stvorila se klima (čitaj: holivudska propaganda koja se proširila na globalnu razinu) da ako je nešto po istinitim događaju to znači da je ekstra film, drugim riječima mastwoč.
    Na žalost niti jedan posto takvih nije dobar, ali i dalje se time reklamiraju i dalje muhe idu na g... med.
  • aleksayu
    eXtreme member
    11.08.2023. 18:56

     Joxer Tm ti se izgleda rukovodis logikom Max Frischa najveceg svajcarskog pisca ikada.
    On je rekao , mogu da se kao pisac izrazim samo sa onim sto sam izmislio. Zanimljiv stav.
;

{{message}}

{{item.title}}