Malasaña 32 - Za ljubitelje ukletih kuća

Glavni problem ovog španskog horora jeste to što je srž priče već viđena bezbroj puta. Nedužna porodica koja se useljava u kuću/stan u kome se ranije desilo nešto strašno i u njoj obitavaju nečasne sile. Ovaj hororski "podžanr" toliko je raubovan u istoriji kinematografije da teško da će ikada prestati da se snimaju filmovi na tu temu. I, onda, kada se desi bar mali pomak u scenarističkom domišljanju - onda to treba pozdraviti. A, Malasaña 32 ima taj "iskorak" koji ga čini nešto drugačijim ostvarenjem od već viđenog...

Gro radnja dešava se 1976. godine u Madridu, četiri godine nakon "uvoda" u kome je u pomenutom stanu pronađena mrtva starica. Porodica Olmedo seli se u veliki grad, iz svog rodnog grada u unutrašnjosti, u potrazi za boljim životom. Manolo je farmer, koji sada ima posao u velikoj kompaniji za prevoz kamionima. Njegova žena i bivša svastika Candela dobija posao u velikoj robnoj kući. Najstariji sin 20-godišnji Pepe oseća se otuđeno u velikom gradu i ne može da nađe posao, 17-godišnja ćerka Amparo besna je jer je morala da ode od svog momka Matea i mašta o tome da bude stjuardesa, mali Rafael je, zapravo, jedino dete koje je direktno iz veze Manola i Candele. Sa njima u veliki grad doselio se i senilni tast Femin...

Baš taj "prizvuk" 1970-tih jeste ono što može da učini film "različitijim" od sijaset mu tematikom sličnih. Priča o porodici koja napušta sigurnost sela da bi potražila sreću u velikom blještavom gradu jeste dovoljno intrigantna da pomalo i nadilazi granice žanra. Svi članovi porodice Olmedo imaju svoje "ovozemaljske" tajne, koje, u kombinaciji s natprirodnim veštičarenjem i demonom koji ih teroriše, čine da gledanje filma pobudi nostalgični prizvuk vremena koja se nisu iscrpljivala samo u komercijalnim banalnostima. Reditelj Albert Pintó, kome je to tek drugo dugometražno igrao ostvarenje, nakon takođe horora iz 2018. godine - Matar a Dios, dovoljno umešno sklapa kockice da ne izaziva dosadu, uprkos očiglednim manama koje film ima da bi se svrstao u sam vrh žanra. 

Šteta za manjak originalnosti...