Zlo ne postoji - Moćan doživljaj

Iranski film Sheytan vojood nadarad ("Zlo ne postoji", u prevodu) dobitnik je ovogodišnjeg "Zlatnog medveda" na Berlinskom Filmskom Festivalu. I, još mnogih različitih nagrada, na različitim filmskim festivalima širom sveta. Nagradu na ovogodišnjem Festivalu Autorskog Filma u Beogradu neće dobiti, iz jednog jedinog razloga - ne nalazi se u takmičarskom programu. Inače...

Ovo nije samo film za ljubitelji iranske kinematografije, već je, pre svega, namenjen svima onima koji traže dublji smisao u postojanju moderne misle ovaploćene kroz pokretne slike. Četiri naizgled nepovezane priče koje nam pripovede scenarista i reditelj Mohammad Rasoulof nude jasnu osudu militantnosti bilo kog fatalističkog društva, ovaj put za polaznu osnovu uzete premise da se u Iranu vojni rok služi dve godine, a da za to vreme vojnici mogu biti upućeni da budu izvršioci smrtnih kazni nad zatvorenicima. Gde je granica kad običan čovek postaje dželat okrvavljenih ruku i da li je moguće pri tom zadržati mirnu savest? Da li je običan čovek spreman da ubije samo da bi dobio tri dana odsustva, vodio ćerku u šoping-mol ili omiljenu piceriju, dobio pasoš i zdravstveno osiguranje? Mnogo pitanja koje nalaže ovaj film, a odgovori se sami nameću, iako je svima jasno da su opori i pogubni po poimanje "čojstva i junaštva" kojim se mnogi narodi tako bahato ponose na sve četiri strane sveta.

U prvoj priči prisustvujemo naizgled običnom danu porodičnog čoveka kome budilnik zvoni u tri ujutru, a on rutinski kreće na svoj uobičajeni radni dan, praćen tradicionalnim zvucima iranskog melosa s dostupne radio stanice i zlokobnim sjajem crvenih i zelenih sijalica na zidu koje nagoveštavaju dželatovu sudbinu.

U drugoj priči, u centru pažnje je vojnik - "mamin sin", noć neposredno uoči dželatove sudbine. Kako se izboriti s strahovima usled nametnute sudbine, kako pogledati "kamaradima" u oči, koji su, takođe, predodređeni da tokom vojnog roka budu to što jesu...

Treća priča govori o vojniku koji dolazi u pitoreskni šumski krajolik gde sa porodicom živi njegova dragana, s namerom da je ženi. Ali, sudbina im nameće da se na dan njenog rođendana odvija i sahrana čoveka - zvanično "neprijatelja iranskog naroda" koji je živeo u devojčinoj porodici.

Četvrta, poslednja priča, govori o devojčici-tinejdžerki iranskog porekla koja dolazi iz Nemačke u Iran da poseti ujaka i njegovu žene u njihovoj izopštenoj kućici u bespuću ruralne pustare. Pravi povod posete, dogovorene uz obostrani pristanak ujaka i devojčinog oca koji živi u Nemačkoj, ostaće skriven i tajnovit do otrežnjujućeg i bolnog saznanja na kraju...

Mohammad Rasoulof (Lerd, Dast-neveshtehaa nemisoosand, Be omid-e didar, Keshtzar haye sepid, Jazireh ahani) jedan je od najznačajnijih filmskih stvaralaca iz Irana, modernih vremena. Njegovi dugi i naizgled spori kadrovi, uz razoružavajuće kontraste krajolika kojim se njegovi junaci kreću, u ovom slučaju nahode na jedinstveni zaključak da je u pitanju izuzetno moćno ostvarenje koje svojom društvenom angažovanošću nadilazili aktuelnosti neposrednih zbivanja o kojim pripoveda. Jer, Sheytan vojood nadarad jeste (ne)pretočeno književno delo u film. 

S obzirom na aktuelne društveno-političke svetske zavrzlame u kojima se naša kugla trenutno nalazi, ovakav film može da dođe samo kao okrepljenje. Jačina... koja budi nadu da će pravih filmova još biti...

A, vi, da li mislite da zlo stvarno postoji?