It - Za "Eat" ili "Sh*t"

Film koji izaziva pomešana osećanja. Jes to malo boljeg Stephena Kinga nego što su nam mnoge filmske verzije donele, ali, nekako, kao da se ima osećaj da gledate neku "digest" verziju Stranger Things.

Jer, o problemu It 2 kuca na vrata već smo pisali. Dakle, fanovi ovo ostvarenje mogu da smatraju i kao "polovično", mada je reditelj to prilično dobro zaokružio u 135 minuta trajanja filma. Ipak, nekako se stiče utisak da je film mogao da bude i duži, odnosno još "koherentniji", a da prosto nizanje scena ne može u potpunosti da zadovolji potrebe stvaranja jednog horor-epa, kakav izvorni književni predložak, svakako, jeste! Možda da su, umesto filma, napravili seriju?

Dakle, da pokušamo da zanemarimo postojanje druge knjige (i nepostojanje drugog filma) i da kažemo koju o filmu It kao autohtonom delu. Prvo i najglasnije - u filmu će verovatno uživati oni koji vole tinejdžerske horore, u kojima su klinci glavni junaci - s dovoljno krvi, ali ne previše brutalno, da bi zadovoljile holivudske standarde ciljne grupe kojoj je film namenjen (a neki bi rekli i "dvostruke holivudske standarde"). Problem s tinejdžerskim hororima, jeste taj što ih je bilo toliko, da je teško doneti nešto novo i "navući" na njih "ozbiljnog" poklonika žanra. Možda klinac od 13-14 godina i može da bude glavni glumac, ali mu nekako treba i "potpora" nekog starijeg da bi bio zapamćen kao, recimo, Jack Nicholson u The Shining, jer mlađani Jaeden Lieberher ipak to nije...

Drugo, pomenuta serija It, snimljena je 1990. godine, a od tada je "mnogo kiše palo Derijem", pa sam, iskreno, očekivao i da će sadašnja filmska adaptacija doneti neka spektakularnija "rešenja" u odnosu na (slavnog?) TV prethodnika. Nekako je ovde sve "umiveno", pa, čak i samo zlo, a pojedini likovi, događaji i "objašnjenja" kao da su tu samo zato što ih i ima u knjizi, a ne zato što imaju svoju svrhu u filmu.

Treće, i da ne dužim dalje, ovo jeste film koji treba da se gleda u bioskopu, jer bi svako drugo gledanje uslovilo opasnost od upliva u dosadu i "premotavanje". U bioskopu, ipak, vreme "brže prođe", a i nekako je lakše svariti šta nam se sve servira kao bespogovorna žanrovska umetnost. Pa, makar ona bila i "fast food".

Sve u svemu, korektno, mada...