Kingdom of the Planet of the Apes - Ne mnogo dojmljivo

Knjige kažu da je ovo deseti nastavak jednog od najkultnijih SF serijala započetog još 1968. godine s Planet of the Apes. Da podsetim, originalni film snimljen je po romanu francuskog SF pisca po imenu Pierre Boulle, i nastavila se u još četiri filma - Beneath the Planet of the Apes, Escape from the Planet of the Apes, Conquest of the Planet of the Apes i Battle for the Planet of the Apes. Godine 2001. Tim Burton je napravio "reboot" varijantu Planet of the Apes u kojoj je glavnu ulogu tumačio Mark Wahlberg, dok je prvi film "nove trilogije" snimljen 2011. godine. Bio je to Rise of the Planet of the Apes, a zatim su usledili Dawn of the Planet of the Apes (2014.) i War for the Planet of the Apes (2017.).

 Ovaj novi deo, Kingdom of the Planet of the Apes, može se reći - labavo se nadovezuje na poslednji film iz 2017. godine, a počinje scenama sahrane majmuna Cezara, koji je zaslužan za "ujedinjenje" majmunske i ljudske civilizacije. Odmah zatim selimo se 300 godina kasnije, kada Zemljom vladaju majmuni, dok su se preostali ljudi povukli ko zna gde, i van domašaja su (na početku) naše pažnje. Može se reći da majmuni ne uživaju baš blagodeti tehničko-tehnološki razvijene civilizacije, a pleme kome pripada Noa, naš glavni lik, vreme provodi kradeći orlovska jaja i kasnije učeći mlade izlegle orliće da im služe. E, ali u toj svojoj "nedužnosti" na njih nabasa pleme ratobornih orangutana, koji su, kao, pravi sledbenici Cezarovog učenja (mada nemaju pojma zaista o tome), pa u "konanovskom" pohodu pobiju pola plemena, a pola odvedu u roblje. Noa kreće da spase saplemenike, a na putu nabasa i na lepu "ljudkinju" Mae, kao i na "učenog" gorilu Raku (koji će ga i upoznati s dotada mu nepoznatim Cezarovim zaveštanjem o zajedničkom suživotu dve vrste)...

Osnovni problem s ovim filmom jeste u tome što on donosi malo toga (ako ičega) novoga. Svi motivi su manje-više već ispričani u prethodnim filmovima, pa uprkos nekim lepim pasažima, konačni utisak "već viđenog" ostaje da lebdi. Eh taj "storytelling". Pogotovo prethodni film franšize doneo je neke ideje i rešenja koja su se izdvojila svojom jačinom, pa i originalnošću, a ovde toga nema - već kao da je snimljen s prvenstvenom namerom da bude "začetak" samo, recimo, neke nove "trilogije", ali ne nudeći dovoljno provokativno opravdanje za svoje bitnije postojanje.

Ipak, neki novi gledaoci, pa čak i poštovaoci prethodnih filmova, neće se osetiti preterano prevarenim. Reditelj Wes Ball (The Maze Runner, Maze Runner: The Scorch Trials, Maze Runner: The Death Cure) obavio je posao zanatski umešno, da ne kažem rutinski, da čak i tih zamamnih dva i po sata trajanja filma prođe prilično bezbolno. To što film ne nudi, čini mi se preko potrebnu emociju, drugo je pitanje. Tek. bila bi šteta da niste gledali prethodne filmove (svakako onaj iz 1968. godine, a zatim i one nove trilogije), a da ste, recimo, prvo nabasali na ovaj. Ipak je Kingdom of the Planet of the Apes daleko lošiji...

Sledeći nastavak? Pa, već treba razmisliti o trošenju vremena...