A Quiet Place: Day One - Smorno

Godine 2018. planeta je manje-više egzaltirano dočekala A Quiet Place. Film je imao budžet od 17 miliona dolara, a zaradio je enormnih 213 miliona. Iako meni ta priča o monstrumima iz svemira koji se, ko zna zbog čega, spuštaju na Zemlju i počinju da tamane sve što šušne, nije bila baš nešto "superkalafradželistik", jasno je bilo da sam u manjini. Jer, usledio je nastavak A Quiet Place Part II, koji je ponovo potpisao John Krasinski, i moram da kažem da mi se nastavak čak i malo više svideo od originala. E, sad, četiri godine kasnije, došlo je vreme i za novi nastavak, pompezno maštovito nazvan A Quiet Place: Day One. Sad sam se već smorio...

Reditelj ovog "prednastavka" jeste Michael Sarnoski, koji nas je zapahnuo svežinom kada nam je 2021. godine isporučio veoma interesantni triler  Pig. Dakle, postojala su opravdana nadanja da će se i novi film bar ekstravagancijom, ako ne i kvalitetom uzdići od prethodna dva iz sada već blokbasterske franšize. Međutim, osim Lupite Nyong’o u glavnoj ulozi, devojke koja umire od raka, a u svojim poslednjim danima suoči se s ničim objašnjenom invazijom krvožednih aliena (koji kidišu na sve što šušne). 

I s poslednjom rečenicom prethodnog pasusa prestaje potreba za daljim prepričavanjem radnje. Tu je još i Lupitina maca, kao i jedan slučajni muški pratilac u neobjašnjenoj apokalipsi, tek da totalno ne umrete od dosade (da je bar bio Nikolas Kejdž, kao u onoj "Svinji"...). Sat i po "bežanja" kroz Njujork (kažu, zapravo, London, pošto je tamo sniman film), a sve u želji da Lupitin lik još jednom pojede parče čuvene njujorške pice pre nego što je čudovišta (ili rak) pojedu...

Verovatno će biti onih koji će i ovaj put pasti na taj svojevrsni "sporogoreći šmek" filmova ove franšize, ali meni je ovo ubedljivo najslabiji deo. Zaista ne bi voleo da bude još jednog "Tihog mesta", a sudeći po kraju ovog "nastavka", postoji evidentna opasnost da bi moglo da ih bude još...