Barrio

Gorko-slatka priča o odrastanju u madridskim betonskim stambenim blokovima, svojevrsnom socijalnom zatvoru iz koga mahom nema izlaza. Još jedan fini film Fernando León de Aranoe (pisah već o njegovim Princesas, Mondays in the Sun, Amador...), sa sjajnom trojkom klinaca koji su, poput i ostalih junaka njegovih filmova,apatični ka društvu, religiji, očekivanom, zadatom životu, te provode dane u gluvarenju, zabavljajući se u pokušajima da u svom tom sivilu imaju detinjstvo. 

Ton filma mi je neopisivo prijao, red zbilja komičnih i zabavnih tonova, sa sjajnom mjuzom u pozadini potpomažu taj vedriji deo filma, slatko sam se nasmejao više puta, dok je tu naravno i taj ozbiljniji ton koji nam bez uvijanja i tipičnog preterivanja po filmovima, iz te perspektive trojice prijatelja petnaestogodišnjaka, govori o sumornoj  perspektivi ljudi iz kvarta (Barrio bi ovde trebalo da je upravo Kvart, četvrt, Kraj...kod Španaca dakle, iako mislim da kod latinoamerikanaca u slengu predstavlja i geto, mada je ovo prizemniji film o sasvim običnim ljudima, nema ovde kakvih bandi, nasilja, krvi, težeg kriminala, prostitucije i sličnih stalnih tema siromašnih,radničkih, izolovanih četvrti).

Nemam razloga da se zadržavam na detaljima priče, svakako probajte filmić, prijatan je i zabavan, uz fini balans vedrog i ozbiljnog, lep film o prijateljstvu.