Berlin 41-go. Doletali silnejshiePogledaj trailer!

Film

dokumentarni (2017)

Berlin 41-go. Doletali silnejshie

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocjena korisnika
Odlično!
Berlin 41-go. Doletali silnejshie

Naslov:

Berlin '41. Samo najjači dolete

Godina:

2017

Žanr:

dokumentarni

Trajanje:

72 min

Autor:

Konstantin Ernst

Režija:

Kristina Kozlova

Scenarij:

Valdis Pelsh, Irina Mikhaylova

Glavne uloge:


Konstantin Khabenskiy  >  narator

Opis:


Dokumentarni film Konstantina Ernsta o sovjetskom bombardovanju Berlina 1941.
22. juna 1941. posade jurišnih bombardera dobila su karte sa maršrutom do Berlina. Verovali su da će im već sutra-prekosutra narediti napad na Berlin, ali prošla je nedelja, zatim i druga, treća, a neređenje nije stizalo.
Tačno mesec dana kasnije, 22. jula, Nemci su bombardovali Moskvu. Još 8. jula 1941. načelnik glavnog štaba nemačke armije general Gajder piše: "Firer je naredio da do kraja godine sravnimo Moskvu i Lenjingrad, da bi ih očistili od stanovnika, koje bismo u protivnom morali da hranimo tokom zime. Zadatak uništenja tih gradova mora da izvrši avijacija. Firer je uveren da će to biti katastrofa koja će uništiti ne samo boljševizam, već i same Ruse." Moskva se pripremala za bombardovanje, a uporedo s tim pripremale su se i posade za napad na Berlin.
Mnogi veruju da tih godina Berlinci uopšte nisu znali kako zvuče sirene za vazdušnu uzbunu, ali nije tako. Berlin su prvi bombardovali Francuzi. Istina, jednim avionom i samo jedanput, u noći između 7. i 8. juna 1940. Zatim su napade preuzeli Britanci.
Već sledećeg dana nakon prvog nemačkog napada na Moskvu, komandant avijacije, general Žavoronkov traži da se uzvrati udarom na Berlin. Mada je delovao bezumno, plan je bio sasvim realan. To je povereno 1. minotorpednom puku pukovnika Preobraženskog. Početkom rata, postojali su već moderniji bombarderi, ali još nedovoljno provereni, pa je zadatak poveren avionima DB-3B, koji su smatrani zastarelim i sporim. Mnogi motori su već bili isluženi, bez radio navigacije i autopilota. Grupa od 20 odabranih posada pukovnika Preobraženskog prebačena je na tajni aerodrom Kogula, na ostrvu Sarema koje je u avgustu 1941. bilo najzapadnija slobodna teritorija SSSR. Zemljana pista je poravnata i produžena koliko je bilo moguće. Letački sastav je smešten u zgradu škole u mestu koje je za pilote imalo neprijatno ime - Padala.
Ujutro 7. avgusta, komandant Žavoronkov i pukovnik Preobraženski upoznaju pilote sa detaljima operacije i saopštavaju da će let biti istog dana. Glavni objekti napada su bile fabrike tenkova i aviona u Berlinu, aerodromi i železničke stanice gde su ukrcavani vojska, oružje i municija za Istočni front.
Nad Baltikom je bilo vrlo oblačno i avioni su morali da se podignu iznad 6000 m. Kabine nisu hermetične i temperatura u kabinama je bila -40°C, kao i napolju. Po proračunima, do Berlina je bilo 890 km, od kojih je 700 km trebalo leteti nad morem. Napad je ipak bio uspešan i posle izbacivanja bombi, radista krši neređenje o radio tišini i šalje na Saremu radiogram: "Moj položaj je Berlin. Zadatak ispunjen. Vraćamo se kući."
Bombardovanje Berlina nastavljeno je uz ogromne napore i žrtve, ali je po rečima prvog komandanta osvojenog Berlina 1945. ulilo veliku nadu: Kada smo uspeli da doletimo, jednog dana ćemo stići i po zemlji. Jedan od učesnika Berlinske operacije rekao je: Živimo po Darvinovom zakonu - samo najjači dolete.
Napadi na Moskvu različitog intenziteta trajali su do proleća 1942. Nastavljeni su jula 1942. i trajali je do 1945.

Obradio/la:

bojan969
  • Komentari

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

    {{message}}

    {{item.title}}