Birdman of Alcatraz

Volim "zatvorske" filmove, no oni (poznanici) bi se obično hvatali za glavu sa takvim filmovima. Drugačiji su sistem, same robije a vala bitno i mentalitet zatvorenika podneblja tih filmova.Ima izuzetaka, tj filmova koji univerzalno funkcionišu, svaki na svoj način, pa kome je šta već bliže. Shawshenk je meni ok iako imam problem sa tako napisanim likom (ima nešto u rukavu što će ga postaviti iznad situacije, u tom slučaju vladanje brojevima, vrsnost u knjigovođenju, bliži su mi likovi koji nemaju ikakvog keca u rukavu nego se tek moraju izboriti za svoje, posebnost koja se tek mora pronaći a ne nositi u startu u sebi, dramaturški je izazovnije između svega ostalog). Papillon je već zbilja klasik u svakom smislu.  

Priča o tvrdoglavom, temperamentnom i nasilnom Robert Stroudu, ubici koji je postao ekspert za ptice (i bolesti dotičnih) služeći višedecenijsku kaznu u potpunoj izolaciji.

Robert Stroud (Burt Lancaster), ubivši čoveka dospeva u zatvor gde ga čeka doživotna kazna. Buntovan kakav jeste, ne podnosi autoritete, blizak jedino sa majkom, usled naopakog ponašanja stražara i propisa po kojima mu je poseta majke (koja je putovala 3000 km da bi ga videla) odbijena, ubija čuvara zatvora, čime doživotnu menja smrtnom kaznom. No posredstvom majke, predsednik ga pomiluje, uz začkoljicu da će čitav život provesti u samici, lišen kontakta sa drugim zatvorenicima i bilo kakvog susreta sa njima (u redovnu šetnju ga puštaju kada je dvorište pusto). Provodeći godine u strogim i samotnim ritualima, Stroud se još više zatvara u svoj mikrosvet, no posle olujne noći i pada gnezda sa malecnim vrapcem, koga prokrijumčari u svoju samicu, Stroud se potpuno posvećuje brizi o maloj ptici. Vremenom uspeva da izbori jednu po jednu bitku, prvo za dozvolu samog držanja ptičice, sebi i drugim osuđenicima, potom za dostavu zrnevlja, potom i za gomilu kaveza za ptice, čime od svoje ćelije pravi (gotovo) hram ptičicama, da bi, konačno, počeo da ispituje neistražene bolesti i lečenje svojih pernatih prijatelja.

Film je delom ipak romantizovana verzija kako Strouda, koji je bio mnogo teži i brutalniji čovek, tako i okolnosti i samog života u zatvoru. Sve deluje pitomije nego što to znamo da je slučaj u zbilji.  Svejedno, Lancaster je zbilja savršen, trudi se da ne bude šarmer i da tumači grubog čoveka, koji eto, postepeno, nalazi svoj univerzum u suživotu sa pticama, daleko od ljudi, u potpunoj izolaciji. Uprkos dakle svom nešto "mekšem" izgledu, film svakako ostaje kao priča o pobedi duha u užasnim okolnostima, zapravo priča o posebno nemirnom duhu koji je brutalno zatočen i sputan, velika oda o potrebi čovecnosti u svima nama upravo u trenutcima kada nam se ona oduzima i kada nestaje.