Calvary

14.07.2018. 02:42

Vrhunski film.

14.07.2018. 01:04

Posle ovakve Stoletove recenzije, teško je još nešto dodati a da nije suvišno. Sjajna irska drama sa fantastično iznijansiranim likovima i prelepim predelima Irske. Obavezno pogledati.

14.02.2018. 18:06

   Sveštenik,(B.Gleeson) sluša ispovest vernika posle nedeljne mise. Vernik mu kaže da je kao dete bio zlostavljan od strane starog sveštenika kojeg je crkva “za kaznu” poslala u Afriku,gde bi takvo ponašanje ipak manje odjeknulo. Isti vernik će ispovediti i zločin koji će se tek dogoditi: za tačno nedelju dana će ubiti upravo sveštenika koji ga ispoveda,ne zato što je on zlikovac koji siluje decu, nego upravo zato što je nedužan i dobar čovek. Ubistvo takvog sveštenika će odjeknuti jače od ubistva nekog zlikovca i biće više izjava nego osveta. Sveštenik ima još nedelju dana života da se pomiri sa Bogom i sa sobom.

  Sveštenik koji zna identitet svog potencijalnog egzekutora počinje da obilazi eparhiju i ljude od kojih se oprašta. A lokalna “flora i fauna” irskog ruralnog okruga je više nego zanimljiva i samim tim vredna pažnje. Svi oni će testirati veru i strpljenje sveštenika svojim jasno ili uvijeno iskazanim stavovima iz kojih se vidi da oni o crkvi kao i o državi koja joj se ne može suprotstaviti ne gaje baš pozitivne stavove. Iz svega toga se vidi i autorov stav, da je katolička crkva u najmanju ruku zastarela, okoštala institucija, a verovatno je i moralno bankrotirala, pa čak i otvoreno štetna, parazit u društvu pritisnutom finansijskom krizom.

  Braća Mekdona, Džon i Martin (In Bruges, Seven Psychopats) verovatno su najznačajniji autori savremenog irskog filma. John Michael koji je ostao kod kuće snimio je The Guard i Calvary koji su pre svega irski filmovi. O filmu The Guard sam ovde negde napisao šta mislim, isti slučaj je i sa ovim koji sam reprizirao i kom predviđam status klasika.

  Brat Džon Mekdona je snimio dobar film koji ću, uprkos ulepšavanju Irske, još dugo pamtiti. Najveću zaslugu za to ima stari Glisom koga u filmu likvidira rođeno čedo. Pamtiću ga i po scenama u kojim reditelj diskretno odaje počast nekim meni dragim likovima poput Mišime.