Gi-eok-ui bam

Film me je podsetio na još jedan, tematski vrlo sličan korejski triler koji se zove The Five (2013).

Meni samo tematski podseca, skuplanje zarad... Npr mene pocetak sa doktorom samo podseti na Ha-roo

[QUOTE=JoxerTM] [/QUOTE]

Mislim da prvi ide ka trileru drugi ka drami, praceni datim zanrovima.

Five,obradjuje sociopatu i sadistu (odvratan lik, ja znam da je prijatelj uhapsio jednog slicnog i morali su da ga drze u izolaciji i samici , mislim da je godinu dana bio posle ne znam,da ne dodje do linca u pravom smislu te reci), kod Forgotten to nije slucaj,

Five pokazuje normativnu etiku,  preispituje emocije ( isto kao kod Forgotten) , osecaj pravednosti, zelje za osvetom i zadovoljstva. Five pokazuje i neuobicajeno delovanje ljudi kada su ocajni ( po nekoj definiciji ocaja i klinickoj praksi), frustraciju, preispituje moral koji je relativan za razlicite drustvene grupe, podrucja i istorijskog trenutka, preispituje do koje smo mere pod datim okolnostima spremni da se zrtvujemo i koliko, i daje delimican odgovor da li su ljudi koji su izgubili sve najopasniji, itd...

Naravno preporuka je i za The Five, ali on je vise direktniji, psiholoski i socioloski kompleksniji.

Promesali i isprepletali su zanrove, ima jos i akcije i drame pored navedenih, ali je u osnovi dobar triler.

Mnogima se tada kraj nije svideo, meni jeste, da ne pisem da ne bude spoiler. Do jednog dela filma, mogli su da zavrse i bila bi misterija, medjutim od tog trenutka kao da gledam kratki dramski film, zanimljivo. 

Lepo ukomponovane i dozirane retrospektivne scene. Dobro ima mana koje mozda trenutno smetaju, koje nakon sto se odgleda film padaju u zaborav.

 Lajtmotiv filma je visestruko obradjivana tema ( digresija, zastarelost dosta je zastupljenja u njihovim odlicnim ostvarenjima, mada kao sto  sam negde naveo vodila se i ove godine polemika u Republici Koreji oko toga, dakle kod njih je to drustveno aktuela tema) , ali ovde u novom ruhu preko jedne kontroverzne vrste disocijativnog poremecaja, i pokusaja razresenja metodom koja cesto dovodi do drugog tipa istog,zanimljivo, da li je realno to je pitanje, ali to nije istrazeno do kraja pa moze da se iskoristi, vesto smisljena i prenesena gledaocima.

Nije za poredenje, ali ideja je neobicna kao i epilog i podseti me npr. na klasik koji je napisao Aleksandar Dima (Otac), kao i na neka dela drugih pisaca, koje cesto preporucim za citanje iako svi

da bi bili in citaju npr. Uliks ili Fenomenologiju duha, a smatram da vecina njih ne razume sta cita.

Sve u svemu film koji ne treba propustiti.

Tja, smaračine su povijesnoratnobiografske drame, a ovaj film to nije.

Meni ni u jednom trenutku nije dosadan, a to je jedino važno kod trilera.

Kraj filma je za prste polizat.

Meni. Holivudljupcima će biti ajme majko.

Pa će da ne duljim jer ste ti i Stole gore ionako poprilično dobro napisali šta treba preporuka biti sljedeća:

Mastwoč.

Je, osim filma samog po sebi, zaključna šamarčina ima da vas trgne iz repetitivne holivudske kolotečine.

Nije sličan The Five, u tome posljedična priča ide drugim tokom iako tematski oba spadaju u osvetnički triler. Ti si ga tamo u temi opisao tako dobro da ja nemam šta dodati osim da je i on mastwočuša.