In a Violent Nature

Neko voli tobogane, ekstremne sportove, borilačke sportove gde se sve nakucava na 11, no nije greh sedeti u fotelji (ko je ima) i gledati gladijatore, manijakalne ubice, bekstvo žrtava, razne zgode koje generalno jedni drugima inače znamo priređivati eonima, samo eto, bez da zakrvarimo ruke dok se to dešava na ekranu. 

[/QUOTE]

Što jest, jest!

Ima nešto i u tome da se tobože voli nekakva sigurnost (iluzija iste, zbilja ne znam kako iko može verovati u sigurnosti, niti razumem zašto bi to iko uopšte želeo sebi), zavale se lepo, na ekranu se dešava koješta tenzično, napeto, jezivo, a oni lepo jedu kokice, piju kocu, grickaju snickers, dođe do kakvog transfera strave, skoka adrenalina, najverovatnije kortizola (sve je u hormonima, ne?) dok oni zapravo sve vreme rizikuju samo to da se zagrcnu na vražiju kokicu, ili hajde, grđe, kakav dijabetes i sijaset bolesti koje vuče proždiranje ugljenih hidrata, šećera, procesuiranog đubreta od hrane, skokove insulina dakle, rekosmo, hormoni jbg. (ruku na srce, nije baš da ćeš po bioskopima ikada videti nekog da gricka zelje, kelj, liže brokoli and shit).

Neko voli tobogane, ekstremne sportove, borilačke sportove gde se sve nakucava na 11, no nije greh sedeti u fotelji (ko je ima) i gledati gladijatore, manijakalne ubice, bekstvo žrtava, razne zgode koje generalno jedni drugima inače znamo priređivati eonima, samo eto, bez da zakrvarimo ruke dok se to dešava na ekranu.