In un giorno la fine

Naš junak je kakav poslovni čovek, znate, seronja, odmah vidimo da nema strpljenja za ljude, gleda ih sa visine, vara suprugu, ma, sebičnjak. Zaglavljuje se u liftu kakve korporacijske zgrade, ništa manje nego baš u momentu kada zombi virus eksplodira u Rimu (rekosmo li da je ovo italijanski film? Ne? E pa jeste). 

Dakle, radnja smeštena u mali prostor, najvećim delom filma, fokusirana je dakle na ovog balvana koji pokušava da se iskobelja iz lifta ali i da preživi dok promatra novonastali haos iz to malo odškrinutih vrata lifta. Lik je antipatičan, ima neku svoju karakternu putanju ali nije baš ni lako izdržati njegovu histeriju, kukavičluk, nesnalažljivost. Moglo je napetije, mogao je, uostalom, sam junak biti makar malo drugačiji ali ovo je svakako film tek za fanove subžanra, ne gađa visoko, uglavnom pogađa svoje skromne mete, znao sam da zaspim sa gorim filmovima.