Mission: Impossible - The Final Reckoning

28.05.2025. 08:36

Mizi, ništa se ne sekiraj i ne zamaraj sive ćelije, svakako nisam tebi pisao A film nisam još gledao, svakako zaslužuje da se pogleda u odgovarajućem kvalitetu. U zavisnosti od obaveza videću da li na velikom ili malom ekranu. Uzevši u obzir da baš volim celu MI franšizu, mislim da je sigurica da će i ovaj da mi legne. Zašto ne bi? Baš kao i poslednji akcioni heroj (što bi rekao Bambula), a taj se danas ne zove Arnold već Tom!

27.05.2025. 19:46

@Arsiejtsi

Ništa te nisam razumeo, a i mrzelo
me da čitam.


Je li se tebi svideo film ili nije?

27.05.2025. 16:56

Naravno da je do percepcije i naravno da je do ljudi! Nož u ruci može biti korisno oruđe, a može biti i smrtonosno oružje. AI može biti sredstvo za neviđen uzlet ljudske rase na svim poljima, a može biti i instrument uništenja čovečanstva. Nije se AI stvorila sama od sebe. Stvara je čovek, što znači da je sve do čoveka i njegovih namera. Barem u ovom trenutku. Da li čovek želi da je upotrebi za humanitarne i progresivne stvari ili ima neke druge namere, pitanje je sad!?

Čovekova priroda jeste takva kakva jeste i nije slučajno što se konstantno tokom istorije dešavaju sukobi i vode ratovi. A gde drugde da se prvo plasira svaka nova tehnička i naučna novotarija, nego u vojnoj industriji? Eto, već sada se ratuje dronovima, uskoro će i robotima, a mogu samo da zamislim kako neki sada zadovoljno trljaju ruke zamišljajući šta sve AI može da ponudi na tom polju.

Naravno da ima u čoveku mnogo lepog i uzvišenog. Ne bismo stigli do ovde da toga nema, a dokle god ima ljubavi i umetnosti, ima i nade. Ali ako počneš da uništavaš umetnost, postepeno gušiš i uskratiš slobode (kao poslovičnu žabu u loncu kojoj postepeno podižeš temperaturu da ni sama ne skapira da se naživo kuva),... Neko sklon analitici i gledanju u buduće dane može sasvim opravdano da se ozbiljno zabrine.

Konačno, ja baš i nisam paničar. Čovek kako zalazi u neke godine sve manje oseća strah za svoje fizičko postojanje na ovom svetu i mislim da je to skroz prirodno i normalno. Strah daleko više osećaju oni koji tek trebaju da žive i koji imaju mnogo više da izgube. Zabrinutost i razočarenje jesu pravi pojmovi u mom slučaju. Ne isključivo za mene lično, već za mlađa pokoljenja i samo čovečanstvo. Ovo poslednje posebno ukoliko čovek poseduje izraženu empatiju. Kod mene toga ima. Otud i ovakva piskaranja umesto jednostavnog "ma boli me k***"...