Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaGodina:
1986Žanr:
drama, znanstvena fantastikaTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyOpis:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Slično za pogledati
- Komentari filma/serije (1)
Gadkie lebedi (2006)
drama, misterij, znanstvena fantastika
Negde u Rusiji, u gradu koji se ne može naći na karti, nalazi se internat za nadarenu decu. U tom internatu nastavu drže ljudi sa maskama na licu, koje lokalno stanovništvo naziva „ljigavci“. Da li...
Veld (1987)
fantazija, znanstvena fantastika, horor
Deca od roditelja dobijaju električnu igru koja može običnu sobu da pretvori u bilo koji ambijent koji požele. Piter i Vendi po ceo dan zahtevaju da im igra prikazuje predele Afrike i kako lavovi...
Sanatorium pod Klepsydra (1973)
drama, fantazija, horor
Priča prati mladog Židova koji posjećuje oca u tajnovitom sanatoriju u kojemu vrijeme ne teče normalno... Film je adaptacija zbirke pripovjedaka Brune Schulza "Sanatorij pod klepsidrom". Vlasti su...
O-bi, O-ba - Koniec cywilizacji (1985)
drama, misterij, znanstvena fantastika
Set in an underground dungeon inhabited by bundled, ragged human beings, after the nuclear holocaust. The story follows the wanderings of a hero through the situations of survival. People wait for...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.