Rabioso sol, rabioso cielo

14.06.2013. 18:19

                       Rabioso Sol, Rabioso Cielo (2009)





                                         * Raging Sun, Raging Sky *

                  
                                                             IMDb















Režija: Julián Hernández
Scenarij: Julián Hernández
Žanr: Drama, Fantazija
Jezik: Španski
Država: Meksiko
Trajanje: 141 min





Jorge Becerra    ...     Kieri
Javier Oliván    ...     Tari
Guillermo Villegas    ...     Ryo
Giovanna Zacarías    ...     Tatei - El corazón del cielo
Joaquín Rodríguez    ...     Andrés
Juan Carlos Torres    ...     Umberto
Fabian Storniolo    ...     Sergio
Harold Torres    ...     Bruno
Clarissa Rendón    ...     Meche
Baltimore Beltran    ...     Boxeador
Rubén Santiago    ...     Jonás
Rubén Ángel    ...     Muchacho del mercado



             







                      [TUBE]mWMiy8cJSdo[/TUBE]






Rabioso Sol, Rabioso Cielo Film je podeljen u tri nejednaka dela, po dužini trajanja
i semantički. Prvi deo traje više od 2 sata i prikazuje put do susreta glavnih junaka:
Rio - momak iz autobusa, koji tek ulazi u svet odraslih i traži u njemu svoj ideal;
Kieri – mladić čiji je momak otišao zauvek preko granice, i bez kojeg je Kieriju jako
dosadno; Tari nejednoznačni lik, koji je žrtva svoje neostvarljive ljubavi prema Riu,
i demon koji poseduje destruktivnu strast; i jedini ženski lik u filmu Tatei (“srce neba”),
 koja oličava mitsku Crnu boginju Acteka, koja ima sposobnost da vraća mrtve u zamenu za
život živih. Tumaranje po ulicama, barovima, porno bioskopima, javnim toaletima noćnog
grada neizostavno izaziva kod gledaoca osećanje simpatije ili antipatije prema likovima,
delimično otkrivajući njihovu prošlost, prikazuje sadašnjost i naznačava maštanje o
budućnosti. Drugi deo, koji je zasnovan na mitologiji Acteka, traje oko jedan sat, i
sadrži sam film o žrtvenoj ljubavi, o potrazi Kieria za naprasno nestalim Riom, kojeg je
podmukli demon Tari uhvatio, umrtvio i zaključao u svoju podzemnu pećinu, a Crna boginja
pomaže u toj potrazi. Treći deo traje manje od 5 minuta. To je lirski epilog o ponovnom
ujedinjenju duša koje se vole. Za potpuno razumevanje filma neophodno je biti makar
površno upoznat sa religioznim pogledima na svet Acteka u pretkolumbovsko vreme.
Nije slučajno za epigraf filma uzeta fraza iz hronike “Običaji i verovanja” španskog
katoličkog sveštenika Bernardina de Saaguna, koji je 1529.godine sa 30 godina stigao
u Novi svet na čelu franjevačke misije i ostao da živi na teritoriji savremenog Meksika
do same smrti 1585.godine, Saagun je ostavio vredni opis ceremonija, praznika i verovanja
Acteka.



Kamera u filmu je izuzetna. Bez obzira što je film, uglavnom crno-beli, slika je
nejednorodna u smislu boja, od zasićene crne boje, od krupnozrnaste i monohromataske u
pojedinim delovima filma, od efekta sepije u posebno emocionalnim mističnim scenama i
do pune boje na kraju filma.
Kretanje kamere često je fiksirano na lice likova i pomera se zajedno s njima, odražava
kretanje samih likova na pozadini koja se menja, što stvara osećaj otuđenosti junaka od
onog što se dešava na ekranu, kao da je on posmatrač sa strane, slično kao Dante,
prolazi po ovim svojeobraznim „krugova ljudskog pakla“ , gde vladaju pohota, pohlepa
i lenjost uma. Nagrada Srebrni medved Berlinskog filmskog festivala 2009 za najbolji
umetnički film : „za visoki profesionalizam i kinematografsko umeće u upotrebi boje i
zvuka u istraživanju ljubavi, želja i seksualnosti, sprovedenog u okvirima drevne
mitologije u kombinaciji sa savremenim urbanizmom“.




Prevod filma i tekst za najavu uradio mita53

TITL