Trajanje : 7 min .
Godina proizvodnje : 2010
Zemlja : Liban / Velika Britanija
Režija : Akram Zaatari
Produkcija : Akram Zaatari
Berlinale sekcija : kratki film
Berlinale Kategorija : kratki film
Intenzivan razgovor između dvoje ljudi
jedne večeri dovodi do slikovite ljubavne priče o gubitku i čežnji. Omaž
Ericu Rohmeru i pažnji koju je on pridavao malim detaljima našeg svakodnevnog
života.
Intervju s Akramom Zaatarijem
Šta je film za vas Akrame ? , bila je prva
misao , koja mi je pala na pamet , kad sam prvi put gledala Sutra će sve biti
dobro. U dve tri rečenice – manje, više
- kako želite i molimo vas, opišite nam vaše ideje.
Pravljenje filmova svakako se razlikuje od njihovog gledanja ili njihovog
doživljavanja. Kao režiser, komunicirate svoj svemir kroz jezik koji razvijate
od jednog filma do drugog kao što arhitekt gradi jednu zgradu za drugom . Sa
svakim novi delom imate osjećaj da ste otišli dalje, i da ste videli nešto čega
niste bili svesni pre. Komunicirate kroz vaše omiljene teme, razvijate omiljene
situacije , a ponekad koriste iste glumce koji se stalno pojavljuju na filmu, to
je ono što sam ja označio kao univerzum. Ali kao publika drugačije
doživljavate filmove. Oni čine vaš univerzum i postaju proširenje vašeg života,
oni utiču na vaše navike i vremenom, oni pripadaju vašem životu. Kako ?
Uglavnom tako što pokreću vaša osećanja . Vjerujem da je velik deo našeg
ponašanja , naših želja uslovljeno filmovima i književnošću . Mi živimo sami,
čak i kad imamo porodicu i prijatelje, a filmovi nam pomažu da savladamo našu usamljenost
. Odrastao sam u vrlo teškim trenucima u južnom Libanu , a kasnije, u mojim
tinejdžerskim godinama preselio sam se u u Bejrut i filmovi i književnost bili
su jedini način da zamislim život negde
drugde , da zamislim ljubav negde drugde, i da prihvatim moju različitost.
Sećam se mnogih slučajeva u Bejrutu u osamdesetim godinama, kada sam gledao
film sam u ogromnom starom bioskopu . Sutra će sve biti dobro, nastao je kao odgovor na poziv od strane ICO
i Lux u Londonu filmskim stvaraocima da naprave kratke filmove koji bi bili
prikazivani pre igranih filmova u komercijalnim bioskopima širom Velike
Britanije . Pre toga, ni jedan moj film nije prikazan u komercijalnim bioskopima.
To je bila prilika da radim za bioskop. Što drugo nego ljubavnu priču! Ima
nešto romantično u ljubavnoj priči i biskopskom platnu, i bez obzira koliko to
može biti stereotipno, ljubavne priče će ostati dominantne u filmskoj istoriji.
Možete stvoriti fizičko telo pomoću njegovog otsustsva. Možete stvoriti priču pomoću
pisane reči. - Kad se znali, da će jedini pokreti u filmu biti pisaća mašina
i papir koji se pomera nagore?
Sutra će sve biti dobro je ćaskanje
dvojice bivših ljubavnika: dvojica muškaraca, koji su se rastali pre deset
godina, i koji priznaju jedan drugom želju da se ponovo sretnu. Moram priznati
da sam snimao film dva puta, jednom sa super 8 crno belo, ali mi se nije
svidelo kako izgleda. Onda sam ga snimio RED kamerom. U prvoj Super 8 verziji snimio
sam scenu zalaska sunca s dvojicom mladića, od kojih je jedan imao krvavu ruku
. To je trebalo da bude završna scena. Iako mi se svidela, kao i način kako je
ušla u film, odlučio sam da je izostavim kada sam ponovo snimao RED kamerom.
Polako je film ostvaren bez fizičkih glumaca, a dva lika na četu postala su
duhovi koji bi mogli uzeti lica svakog kog se publika seti. Neizbežno je u klasičnoj
ljubavnoj priči da se publika vezuje za glumce. Lepo je kad se, pošto ste odgledali film, vratite
kući s nekim licem u sećanju, telom i neostvarenom željom da budete ta osoba. To
je ta želja koju sam hteo da probam i reprodukujem bez korišćenja ljudi. Pisaća
mašina je prisutna u mnogim mojim fotografskim radovima . To je pisaća mašinu
koju mi je moj otac poklonio kad sam napunio 16 godina. Upotrebio sam danas
uređaj koji pripada ranim osamdesetim, s logikom, koje spada u doba interneta .
To je stvarilo nešto ekstra realno, sablasnu prisutnost otsutnih glumaca .
Tragovi njihovog razgovora registrovani su na beskonačnoj traci koja se pomera nagore .
To je logika online chat-a , ali to je i način kako vi pišete scenario, transformacija
situacije vodenja dnevnika / dijalog liste
može se videti kao odvajanje filma od glumaca, mise en scene, to je povratak filma njegovom izvoru, pisanom
scenariju.
Vi živite i raditi u Bejrutu . Koliko politička situacija i okolnosti koje
utiču na vaš rad?
Život kroz mnoge ratove u Libanu verovatno je imao uticaj na mene, naročito
politički . Ja sam uzeo umetnost kao područje kroz koje delujem. Ja sam totalni
pacifist , i ne romantizujem revoluciju. Želio bih da verujem da levica još uvek može učiniti naš
život boljim , ali izgleda da to nije moguće. Liban mi je ostavio veliku
nevericu da ljudi odlučuju o sopstvenoj sudbini. Želio bih da se držim daleko
od vlasti .
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
Translator Legend
21.03.2014. 23:15
Tomorrow Everything Will Be Alright
Sutra će sve biti dobro
Trajanje : 7 min .
Godina proizvodnje : 2010
Zemlja : Liban / Velika Britanija
Režija : Akram Zaatari
Produkcija : Akram Zaatari
Berlinale sekcija : kratki film
Berlinale Kategorija : kratki film
Intenzivan razgovor između dvoje ljudi jedne večeri dovodi do slikovite ljubavne priče o gubitku i čežnji. Omaž Ericu Rohmeru i pažnji koju je on pridavao malim detaljima našeg svakodnevnog života.
Intervju s Akramom Zaatarijem
Šta je film za vas Akrame ? , bila je prva misao , koja mi je pala na pamet , kad sam prvi put gledala Sutra će sve biti dobro. U dve tri rečenice – manje, više - kako želite i molimo vas, opišite nam vaše ideje.
Pravljenje filmova svakako se razlikuje od njihovog gledanja ili njihovog doživljavanja. Kao režiser, komunicirate svoj svemir kroz jezik koji razvijate od jednog filma do drugog kao što arhitekt gradi jednu zgradu za drugom . Sa svakim novi delom imate osjećaj da ste otišli dalje, i da ste videli nešto čega niste bili svesni pre. Komunicirate kroz vaše omiljene teme, razvijate omiljene situacije , a ponekad koriste iste glumce koji se stalno pojavljuju na filmu, to je ono što sam ja označio kao univerzum. Ali kao publika drugačije doživljavate filmove. Oni čine vaš univerzum i postaju proširenje vašeg života, oni utiču na vaše navike i vremenom, oni pripadaju vašem životu. Kako ? Uglavnom tako što pokreću vaša osećanja . Vjerujem da je velik deo našeg ponašanja , naših želja uslovljeno filmovima i književnošću . Mi živimo sami, čak i kad imamo porodicu i prijatelje, a filmovi nam pomažu da savladamo našu usamljenost . Odrastao sam u vrlo teškim trenucima u južnom Libanu , a kasnije, u mojim tinejdžerskim godinama preselio sam se u u Bejrut i filmovi i književnost bili su jedini način da zamislim život negde drugde , da zamislim ljubav negde drugde, i da prihvatim moju različitost. Sećam se mnogih slučajeva u Bejrutu u osamdesetim godinama, kada sam gledao film sam u ogromnom starom bioskopu . Sutra će sve biti dobro, nastao je kao odgovor na poziv od strane ICO i Lux u Londonu filmskim stvaraocima da naprave kratke filmove koji bi bili prikazivani pre igranih filmova u komercijalnim bioskopima širom Velike Britanije . Pre toga, ni jedan moj film nije prikazan u komercijalnim bioskopima. To je bila prilika da radim za bioskop. Što drugo nego ljubavnu priču! Ima nešto romantično u ljubavnoj priči i biskopskom platnu, i bez obzira koliko to može biti stereotipno, ljubavne priče će ostati dominantne u filmskoj istoriji.
Možete stvoriti fizičko telo pomoću njegovog otsustsva. Možete stvoriti priču pomoću pisane reči. - Kad se znali, da će jedini pokreti u filmu biti pisaća mašina i papir koji se pomera nagore?
Sutra će sve biti dobro je ćaskanje dvojice bivših ljubavnika: dvojica muškaraca, koji su se rastali pre deset godina, i koji priznaju jedan drugom želju da se ponovo sretnu. Moram priznati da sam snimao film dva puta, jednom sa super 8 crno belo, ali mi se nije svidelo kako izgleda. Onda sam ga snimio RED kamerom. U prvoj Super 8 verziji snimio sam scenu zalaska sunca s dvojicom mladića, od kojih je jedan imao krvavu ruku . To je trebalo da bude završna scena. Iako mi se svidela, kao i način kako je ušla u film, odlučio sam da je izostavim kada sam ponovo snimao RED kamerom. Polako je film ostvaren bez fizičkih glumaca, a dva lika na četu postala su duhovi koji bi mogli uzeti lica svakog kog se publika seti. Neizbežno je u klasičnoj ljubavnoj priči da se publika vezuje za glumce. Lepo je kad se, pošto ste odgledali film, vratite kući s nekim licem u sećanju, telom i neostvarenom željom da budete ta osoba. To je ta želja koju sam hteo da probam i reprodukujem bez korišćenja ljudi. Pisaća mašina je prisutna u mnogim mojim fotografskim radovima . To je pisaća mašinu koju mi je moj otac poklonio kad sam napunio 16 godina. Upotrebio sam danas uređaj koji pripada ranim osamdesetim, s logikom, koje spada u doba interneta . To je stvarilo nešto ekstra realno, sablasnu prisutnost otsutnih glumaca . Tragovi njihovog razgovora registrovani su na beskonačnoj traci koja se pomera nagore . To je logika online chat-a , ali to je i način kako vi pišete scenario, transformacija situacije vodenja dnevnika / dijalog liste može se videti kao odvajanje filma od glumaca, mise en scene, to je povratak filma njegovom izvoru, pisanom scenariju.
Vi živite i raditi u Bejrutu . Koliko politička situacija i okolnosti koje utiču na vaš rad?
Život kroz mnoge ratove u Libanu verovatno je imao uticaj na mene, naročito politički . Ja sam uzeo umetnost kao područje kroz koje delujem. Ja sam totalni pacifist , i ne romantizujem revoluciju. Želio bih da verujem da levica još uvek može učiniti naš život boljim , ali izgleda da to nije moguće. Liban mi je ostavio veliku nevericu da ljudi odlučuju o sopstvenoj sudbini. Želio bih da se držim daleko od vlasti .
( Maike Mia Höhne )