Uneun namja

Istraumirani, od svega otuđeni plaćeni ubica koji na svu već svoju muku i prljavu rabotu ubija i malo dete, majka ubijene devojčice koja mu je nametnuta kao sledeća meta, trijade sa odredom plaćenih ubica, mutni biznismeni, pandurski nadzor...ima ovde svega u tom "ko će pre koga" baletu nasilja, krivice i trauma izgubljenih duša. 

Dobre strane...dvoje glavnih glumaca su zbilja odlični, akcija je uglavnom sjajno koreografisana (osim u ponekom segmentu, tuče u bolnici npr, gde sve deluje kao hollywoodski film, jasno je da ovi glumci nisu borci, pokriva se sve brzim kadrovima gde i ne znam ko koga bije, nepotrebno za inače dobro orkestriranu akciju tokom filma), ima prelepih kadrova, fine povremene melanholije koja se uvlači u svaki piksel, fu.ck, imamo čak i sjajnu "smooth operator" verziju u uvodu filma, noćni klub...podseti me početak na Woo-ov "Killer" što me je odmah raznežilo.  Imamo i blesavo ubistvo drumskom krstaricom  Uz pravu kaubojštinu u obračunima, kako se bliži kraj, milina. 

Loše, nema ga previše, potrebno je vreme da se zakotrlja priča, ponešto mi je znalo biti u neskladu, teško mi je bilo da ispratim ženski lik tj njeno ponašanje u takvim već okolnostima, no ovi likovi su toliko oštećeni životom (i smrću) da se nisam dao zbuniti previše. Jedan od negativaca preglumljuje toliko da je to znalo zaboleti...kako bilo, pregrmelo se sve to i film mi je ipak pružio užitak. Prethodni film Jeong-beom Lee-ja "Man from Nowhere" je voljeniji, no meni je ovaj legao.

Iznadprosečno svakako.