Chernobyl

  Odmah da napišem da nisam po profesiji fizičar niti bilo šta drugo iz te branše. Nisam ni ginekolog ni filmski kritičar pa ipak volim da vrlo rado zavirim u materiju.

  Šalu na stranu, serija je odlično osmišljena i realizovana radioaktivna rusofobija za koju još nije napravljen GM brojač. Sudar dve produkcijske kuće je u ovom slučaju dobar primer američko britanske epp škole. Američku, koja vređa inteligenciju gledaoca, odlično nadopunjuje britanska puzajuća propaganda koja vešto manipuliše činjenicama. Toliko dobro da na prvi pogled izgleda autentično, izbalansirano i bez vređanja inteligencije publike.

  Seriju otvara rečenica "Koja je cena laži" koja se nadovezuje na citate memoara sa audio kasete V. Legasova koji su u publikovani ovom milenijumu. Temeljena je na pisaniju beloruske nobelovke S.Aleksijevič koja na kraju černobilsku havariju poredi sa naci agresijom. Za nju je više štete naneo režim koji ju je besplatno školovao od hitlerovog. Toliko o autoru.

  U seriji namerno nisu spomenute sudbine heroja,"černobiljskih ronioca", inžinjera Alekseja Ananenka, Valerija Bezpalova i vojnika Borisa Baranova. Njima je, kao dobrovoljcima je rečeno da mogu da odbiju, ali Ananenko je kasnije u intervjuu rekao nešto što možda i najbolje opisuje njihovu hrabrost. Rekao je kako nije mogao da odbije, kad je samo  znao gde se nalaze ventili. Boris Baranov je preminuo 2005. godine od srčanog udara, dok su Aleksej Ananenko i Bezpalov i dalje živi. Odlukom predsednika Ukrajine, Petra Porošenka, u aprilu 2018. godine, Ananenku i Bezpalovu su uručeni ordeni za hrabrost, dok je ta čast Baranovu pripala posthumno istoga dana.

  Da ne davim mnogo i prežvakavam prethodne komentare, serija je zanimljiva i svakako vredna gledanja. Na kraju je ipak u punom sjaju narodna poslovica kako su u laži kratke noge dobila smisao. I rusofili i rusofobi moraju da se slože kako su totalitarni, rigidni, zli (dopisati po želji) komunisti spasili prvo Evropu a onda možda i planetu.