The Smashing Machine - Jedan je Rocky

Kad čovek pogleda nešto ovako loše uvek je dilema - postoji li neko kome će se "ovo" svideti? The Smashing Machine jeste, zapravo, loš na toliko nivoa, da je prava misterija zašto je taj film uopšte snimljen. Ono što je osnovno - da su autori snimili dokumentarac o čoveku koji se zove Mark Kerr, jednom od (verovatno) najvažnijih UFC boraca u istoriji ovog sporta - to bi bilo sasvim OK i dovoljno. Ovako, glavni utisak jeste - skupilo se društvo predvođeno Rockom Johnstonom i hajde da se zezamo praveći film...

A, Rocko, ipak, nije Rocky!

Dobro, Dwayne Rock Johnson korektno je obavio posao i predstavio nam lik nekog, očigledno fanovima važnog UFC borca. Ali, jednostavno, za film koji traje duže od dva sata, a pretenduje da postane spominjan bar duže od odjavne špice, potrebna je neka dramaturgija, da ne kažem bilo kakav zaplet. Ovde toga nema. A, nije da ne očekujete. Rock/Mark malo se bori, malo svađa sa devojkom, malo koristi nedozvoljena stimulativna sredsta, malo ovo-malo ono... A, nigde da se skoncentriše i objasni nam pravu svrhu ovog filma. Kao, na primer, kada je Rocky uzviknuo ono "Edrijennnn!!!", na kraju ultimativne borbe sa Apolom...

Dakle, ako želite da gledate ne baš uspeo dokumentarac o jednoj UFC grdosiji u obliku igranog filma, onda možda i nećete biti toliko razočarani da pomislite da izazovete prvog mišićavka na ulici i dobijete batine zbog svog izbora da utrošite vreme. Ako, ipak, od filma očekujete da ima i prizvuk umetnosti (a Rocky to jeste, čak i pedesetak godina nakon što je snimljen), onda bolje preskočite.

Reditelj Benny Safdie, ujedno i scenarista, dobio je glavnu nagradu za režiju na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu??? Za čoveka koji u filmografiji ima i nagrađivane trilere poput Uncut Gems, Good Time ili Heaven Knows What, potpuno je nejasno da nije postavio i jaku dramaturšku emociju u jednom ovakvom filmu. A nije da nije imao na koga da se ugleda po tom pitanju u dosadašnjoj istoriji kinematografije. Ne samo na Slaja, tu su, recimo, takođe po stvarnim likovima i Foxcatcher, Hamill, da ne pominjem Raging Bull i sijaset onih na koji je mogao da se ugleda (čak i The Wrestler, a o The Karate Kid i da ne pričam...). 

Svaka čast tom Mark Keru, ali ovaj film (koji to i nije) jeste prvenstveno reklamnog karaktera o njemu. Ne vidim mu baš drugu svrhu...