Palestine 36 - Ozbiljna stvar

Nema puno filmova u istoriji kinematografije koji se usuđuju da propričaju na ovaj način. Palestine 36, dobitnik nekoliko važnih nagrada na različitim svetskim festivalima, jedan je od njih. 

Ako bih tražio eventualni pandan u savremenom trenutku, to bi verovatno bio Sawt Hind Rajab. Ako bih lutao dalje, došao bih i do nezaboravnog Lawrence of Arabia, mada potpuno drugačijeg senzibiliteta. 

Dakle, priča o godini kada su se na teritoriju Palestine naselili Jevreji prognani iz Evrope od strane nacista. Malo po malo, oni preuzimaju sve više delova zemlje, pod nadležnošću britanske kolonijalne vlasti. Arapi pokušavaju da se suprotstave, ali represija je velika...

Film koji traje dva sata nastao je kao koprodukcija više zemalja - Palestine, Jordana, SAD, Francuske, Danske, ali i Velike Britanije. Upravo to je i veoma značajno, jer Palestine 36 progovora i o nepočinstvima koje su Britanci radili nad lokalnim žiteljima. Tako film ostvalja utisak snažno društveno-angažovanog ostvarenja, koje ima nameru da postavi neka veoma bitna pitanja o ispravnosti ljudskih postupaka u formiranju sveta kakvog ga danas znamo. I rediteljka Annemarie Jacir, rođenjem je Palestinka (prethodni filmovi takođe nagrađivani Wajib, Lamma shoftak i Milh Hadha al-Bahr), te je ovaj film i s te strane dragoceno svedočanstvo o pruhujalim godinama i nesrećama ljudske civilizacije.

Ono što bi se, eventualno, dalo zameriti kompoziciji ovog filma, jeste nesrazmera u količini emocije koju nosi prvi i drugi sat. Dok se u prvom delu upoznajemo s protagonistima, često i nesrazmerno skačući s jednog na drugi događaj, te tako možda i ostajemo uskraćeni na kompletno poistovećivanje s emocijom glavnog junaka, mladog Palestinca Jusufa, rastrzanog između odlaska na službu kod viđene jerusalimske porodice i odnosa preme svojim roditeljima i mlađim bratom u selu, tek u drugom delu, zapravo, postajemo aktivni svedoci oružane pobune usled strahovlade britanskih imperijalista, ali tada Jusufov doživljaj i sudbina kao da bivaju gurnuti u drugi plan, što donekle otežava poistovećivanje s tragedijom pojedinca...

... A, možda je to i bila namera autora, ko zna?

U svakom slučaju, Palestine 36 jeste ostvarenje vredno gledanja. I pamćenja. Trenutak je aktuelan. I bolan. Nažalost, kao i sve češće shvatanje postojanja ovakve civilizacije...

Opominjujuće! Kao umetnost...

Ako nije prekasno...