Bomb City - Bomba od filma!

Režija: Jamie Brooks

Krajem 70-tih, u svijetu supkulturne scene pojavio se jedan novi pokret. Punk. Inspirisan žestokom punk muzikom, sa specifičnim životnim stilom, bio je klasičan udarac u oko, desnoj konzervativnoj sredini širom planeta. Do dana današnjega punk je vjerovatno najomraženiji pokret supkulturne scene. Irokez frizure, zelene i crvene, naci simboli, lanci i palice. Sve to da izazove i revoltira javnost, da potakne bunt i izazove promjene, što na učmaloj muzičkoj sceni što u društvu u cijelini.

Amarillo, Texas. Jug Amerike, krajnje je konzervativna sredina. U sklopu te i takve zajednice, Brian Deneke i njegova skupina prijatelja, uglavnom pankeri, pokušavaju živjeti svojim životnim stilom, što je sve samo ne lako. Oni za malograđansku lokalnu zajednicu predstavljaju izazov sami po sebi. Policija i državne institucije nemaju nimalo razumijevanja za ove „nakaze“ kako ih zovu. No oni su kompaktni, drže se u skupini i nekako guraju svoj život kroz muziku i druženje. Dok se ne desi veliki sukob sa lokalnom dječurlijom, sinovima viđenih građana Amarilla, redom nogometašima i mladim WASP-vcima. Ono što se bude dogodilo potresti će čitavu Ameriku i ostaviti trajne posljedice za čitavu naciju.

Snimljen po istinitom događaju, inspiriran po velikom protestu sa kraja 90-tih, film Bomb City postavlja naciji pitanje: da li je Amerika, stvarno zemlja sloboda i raznolikosti ili su to samo obične floskule, riječi koje ne znače ama baš ništa? Punk pokret je sam po sebi trn u oku tkz. odrasloj populaciji. Stariji ljudi zaziru od „čudaka“ u uskim hlačama, sa lancima i tetovažama svastike po tijelu. Parole poput „Anarhija“, ili „Uništi“ kod starijih ljudi bude nelagodu i strah od nasilja. Policija je i inače dio desnog establishmenta, a politika je na udaru punkera jednako kao i državne institucije. Pa tko bi ih volio? Tko bi se zauzeo za njih? No sasvim je drugo pitanje koliko je sistem spreman daleko ići protiv punka? Da li je zakon isti za sve, sa supkulturne scene, kao i za one koji su „normalni“?

Ovaj film ne propitkuje samo koliko smo licemjerni, kada su u pitanju oni „drugačiji“. Ovaj film skida masku sa lica Amerike kao slobodnoga društva. Društva u kojemu je žrtva upravo to. Žrtva. Ovdje se lijepo vidi da žrtva nije važna. Važno je tko je tko. Ako je „naš“ pravila nisu ista. Za sve koji misle da su u pitanju samo dvolični Amerikanci, neka se osvrnu samo malo nazad u prošlost. Nedavnu. Imat će što vidjeti.

Trivia: Nešto osobno: kada sam prevađao ovaj film, u jednom sam trenutku samo stao. Odgurnuo sam tipkovnicu i buljio u ekran. Trebalo mi je dosta vremena da mogu nastaviti dalje. Svi koji budu pogledali ovaj odličan film budu točno znali koji je to trenutak.

Ovo neka bude i preporuka za ovaj snažan film.

  • Komentari (14)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • 19.05.2018. 20:01
    Gledao !!! Moja ocena 8 !!!
  • cipiflesh
    Translator
    19.05.2018. 11:29
    Meni je najbitnije da je snazna poruka prenesena na najbolji moguci nacin. I zbog toga od mene 9/10.I moram da dodam da je i za mene najmocniji lik u film advokat, bukvalno djavo u ljudskom obliku, njegov zadnji govor pred porotom mi se zgadio. [učitaj cijeli komentar]
  • Stole Haringa
    eXtreme member
    18.05.2018. 01:46
    YOUTUBE LINK   Društvo iz filma Goli u sedlu je dovoljno reklo. Neću ni reč više o filmu ni pomenutom društvu koje je pomerilo filmske granice.  Odgledao sam Bomb City koji je nastao po stvarnom dogđaju. Ne znam zašto je, recimo, "blago navijački" poput sličnih koji su se bavili sličnom temom. Mislim na kalup "ugnjetene manjine i tome slično." Možda je glavni razlog taj što su reditelj i scenarista rođeni u Amarilu pa ipak znaju mnogo više od običnog gledaoca.   Drugari iz detinjstva su snimili solidan niskobudžetni film o događaju koji nije nepoznat u Americi. Da sam mlađi bio bi šokiran spoznajom koliko američki pravni sistem i društvo bar u nečem podsećaju na naše. I ne samo na naše. Primera, na žalost, ima previše. Od slika i prilika u lokalu pa na više bez obzira na društvrni sistem. Od slučaja Taton, raznorazni saobraćajki pa do najsvežijeg nošenja pištolja bez dozvole. Neko je drakonski kažnjen, neko oslobođen a neko ne mora čak ni nanogicu da nosi. To je neka ipak neka druga priča koja izlazi iz teme. Ono što ne izlazi iz teme i što je konstanta je da je ono što je dozvoljeno Bogu nije dozvoljeno volu. Pripadnicima kaste je lako da pričaju i propovedaju različitost (nekima je to imidž) dok se baškare u društvu svojih gorila.   Da ne davim mnogo, pristojan film upakovan u ekonomičih 90 i kusur minuta. Blago navijački i filmski nerealan kao što se da i očekivati. Obična priča već viđena u bilo kom gradu u realnom životu. [učitaj cijeli komentar]