Taksi bluz

Nakon velikog uspeha koji je postignut s filmom Juzni vetar, premijera još jednog srpskog filma zakazana je u Hrvatskoj. Ovaj put, u pitanju je komedija Taksi bluz, a prikazivaće se u hrvatskim bioskopima/kinima nedelju/sedmicu dana nakon premijere u Bg.

Međutim, ako je s prvopomenutim filmom postignut "šmek", koji je potreban i za respektabilan van granica matične zemlje, ovaj drugi film je, ipak, rađen, čini se s prilično manje ambicija. Što, nikako ne znači da je loš, naprotiv. Ali...

Film o pomalo smušenom taksisti je prvo dugometražno ostvarenje koje potpisuje reditelj Miroslav Stamatov. Očigledno je, od početka do kraja, da je on isključivo želeo da snimi komediju, pa su i svi resursi tome podređeni. Ima tu smešnih scena, povremeno se čovek nasmeje, ali, u priči o neobičnoj noći koju proživljava taksista Andrija Milošević ima i "praznog hoda", koji je, uz malo više insistiranja na detaljima, mogao da se izbegne. 

Osnovni zaplet tiče se pojave mališana koji je pobegao iz doma za nezbrinutu decu i upao u Andrijin taksi, u nameri da baš te noći pronađe svog nestalog oca, pošto mu je majka umrla (pomalo patetično za komediju to o majčinoj smrti,  zar ne?). Andrija taksira i, čekajući da se posveti pomoći dečaku koga glumi nadareni Todor Jovanović, tokom te noći susreće se s veoma čudnim mušterijama. Oni dolaze i prolaze kroz film, manje-više nedorečeni, ali, dobro, može da se kaže - takva je "taksistička" sudbina - oni su tu da saslušaju ili ne priče onih koje prevoze i, verovatno, nikad ih više ne sretnu.

Dakle, te "labavo" povezne ili "nepovezane" sudbine i priče čine osnovnu potku ove "lake" komedije, koja je, čini mi se, uprkos svemu, imala mogućnosti da "zaroni" i dublje, pa, možda čak i dosegne sudbinu (gledanost) koju je doživela jedna druga uspešna srpska komedija - Mali Budo. Čini mi se, da baš i neće biti tako, jer je, nekako, previše toga "umešano" u jednu čisto-žanrovsku odrednicu, pa tako imamo tu, osim dečaka kome je majka umrla, a koga slobodno možemo nazvati i "krunskim" likom u filmu, imamo i priličan broj scena u kojima se veoma lascivno govori (psuje) i gestikulira u vezi seksa (a, da pri tom nema niti jedne scene seksa u filmu), što odaje utisak da se nije baš vodilo preterano računa o ispravnom definisanju ciljne grupe kojoj je ovaj film trebalo prvenstveno da bude namenjen (zašto ne reći - ovaj film je mogao da bude baš lepa "porodična komedija"). 

Ocena? 

Zaključite sami...

 

  • Komentari (2)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • DJIKI
    Active member
    20.01.2019. 20:24
    Одгледах синоћ и мада су око мене и тинејџери и озбиљни људи као нешто били задовољни виђеним, ја вероватно спадам у захтевне гледаоце и мени је овај филм за једнократну употребу. Слажем се са рецензијом, филм је могао тј. боље би било да је снимљен као "породична комедија", али се речник и неколике сцене уопште не уклапају у ту форму, и ту лежи контрадикторност јер је главна нит приче ипак судбина дечака из дома, иако је главни лик таксиста. За младе гледаоце тј. децу, филм обилује недопустивим, одвратним, ласцивним сценама, гестикулацијам, речником, тако да ја основце не бих водила у биоскоп да гледају овај филм, иако аутори вероватно мисле да је између осталог, намењен и деци. За остале........па, насмејаћете се неколико пута, а ја га видим као пропуштену шансу за нешто много квалитетније, дубље и на крају, духовитије.
  • beogradski
    eXtreme member
    18.01.2019. 20:46
    Kao i uglavnom loše, veoma loše. Za nepoverovati, ali umesto da napredujemo mi nazadujemo. Zašto? E to ne znam. Možda što su preovladali pevači tj. pevaljke i rijaliti te ovaj te onaj. Sa ex zu prostora su ipak kultni filmovi, klasici poput Dogodilo se na današnji dan, Specijalno vaspitanje, Braća po materi, Nacionalna klasa, Pslednji krug u Monci, Šmeker... Imali smo i serije koje su takođe kultne, poput recimo Sivi dom. Pravi fanovi filma tj. serije će se u sekundi setiti imena likova pomenute serije. S obzitom da se ovde-Taksi bluz, radi o komediji, moram da spomenem i komeije smo imali bolje. Pre svega Davitelj protiv davitelja. Moram i napisati Ko to tamo peva i Maratonci trče počasni krug. A isto tako i serije, npr. Vruć vetar. Svi pomenuti filmovi i serije su ostavili neki trag da se mogu odgledati i više puta, nego nešto pogledati jednom i to na silu, kao ovaj Taxi Bluz. Ne mogu a da ne spomenem da sam skoro odgledao drugu sezonu Ubice mog oca, igrao je i Andrija Milošević, koji je jedno od zvučnijih imena ovde kad se radi o glumcima, a možda je i najgore odglumeo u pomenutoj serijii koja i nije nešto. Pre smo znali da imamo i ratne filmove, ali smo to prestali. Dok Rusi nisu. A imali smo i istorijske. Kao npr. Banović Strahinja. Ali toga više nema. A imali smo i Otpisane i Povratak otpisanih. Šteta. Od naših glumaca bih izdvojio da je bio a i ostao najbolji Žarko Laušević. Spomenuo bih i pokojnog Dragana Nikolića i Nebojšu Glogovca. A uz Lauševića bih i pohvalio Dragana Mićanovića. Zaista ne mogu pohvaliti Sergeja Trifunovića koji je poprilično limitiran. I da, Lazar Ristovski mi je odličan glumac.