Yesterday - Zaveštanje

Nakon ovog filma Danny Boyle komotno bi mogao da ne snimi ništa više i - ući će u legendu!

Nije prošlo mnogo, a imali smo vrednu filmsku viziju o grupi "Queen", a sada imamo i omaž svetu u kome su stvarali "The Beatles". Tamo gde je stao Bryan Singer, još žešće je udario Boyle. I dok je prvi film pretežno biografskog karaktera, ovo je romantično snoviđenje, krajnje neobičnog scenarističkog postupka, koje pleni svojom maštovitošću.

Ali, da krenemo redom...

Jack Malik je Indus s gitarom, koji radi kao magacioner i u slobodno vreme nastupa po polupraznim barovima i izletničkim šatorima. Ima stalnu ekipa drugara, a stalno ga prati i simpatična Ellie, u ulozi samozvane "manadžerke". Između njih dvoje vrcaju i "emotivne varnice", ali se nijedno od njih ne usuđuje da ih jasno stavi do zanja onom drugom.

Baš u trenutku kada Jack odluči da jednom za svagda raskrsti s muzikom, u celom svetu nestane električne energije na 12 sekundi, usled čega on bude žrtva sudara s autobusom. Budi se u bolnici, ugruvan, bez dva prednja zuba i u svetu koji nikad nije čuo za "The Beatles", "Coca-Colu", cigarete...

Kada izađe iz bolnice i svom društvu zasvira "Yesterday", svi su opčinjeni. To je uvod u Jackovu briljantno karijeru, a poseban zamajac mu daje to kada za njega čuje i Ed Sheeran, koji ga vodi, kao "talentovanog predizvođača", na svoj koncert u Moskvu, gde Jack sve oduševi svirajući "Back To USSR". 

Sad je već izvesno da će ga "uhvatiti" novca gladni menadžeri muzičke industrije i uvući u svoj svet, tako drugačiji od onog mu bliskog, u engleskom obalskom gradiću u kome je odrastao.

Počinje da se nižu pesme "The Beatles" jedna za drugom, u izvođenju i prisećanju Malicka, i ceo svet poludi. Naravno, niko nije čuo za originalni bend koji je i stvorio te pesme, a Jack je samo dočekao svojih "pet minuta slave".

... Sve dok...

Naravno, neću otkrivati dalje detalje ove veoma inteligentno, duhovito i romantično osmišljene "rokenrol bajke". U trenutku kada naizgled jedna simpatična romantično-muzička komedijica preraste u metafizičku raspravu o smislu ovakvog nam sveta i postavi dilemu "da li smo mogli i ići drugim putem" - već je kasno! Ovaj film vam se uvukao pod kožu, a oči se polako pune suzama.

I, da, skoro nisam video da publika ne napušta svoje stolice posle poslednjeg kadra, već ostaje prikovana, slušajući ono magično - "Hey, Jude"...

"Sviraj to ponovo, Sem"!!!

  • Komentari (1)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • Vilin
    eXtreme member
    30.06.2019. 14:06
    Ne više od solidne limunadice i lagane razbibrige za letnje veče. Interesantna ideja za film, ali razrada.... Imao sam utisak da autori filma nisu bilim sigurni šta tačno žele da naprave, pa film luta između muzičkog filma, komedije drame, da bi se na kraju rešili da bi to ipak trebala biti romansa.