Midway - Dosadni rat...

Roland Emmerich kao CGI John Wayne, Drugi svetski rat kao video-igrica. I, to je sve što treba da se zna o filmu Midway. Postoje ljudi kojima se Dunkirk i nije baš naročito svideo (pročitajte recenziju Dunkirk - bledo! ), ali je ovaj film još bleđi. Zbirka CGI-ja, preimenovana u film u kome "glume" neki poznati glumci, A, zapravo, mogli su biti i njihovi hologrami, jer ljudi i emocije ovde i nisu preterano važni.

Ratni pokušaj da se Independence Day preseli u vreme koje mu ne pripada. Pri tom je posao scenariste odradio Wes Tooke, koji je do sada, iza sebe imao blagorodnije iskustvo samo jedne SF-TV serije (Colony), pa je svakim kadrom ovog filma vidljivo da se baš i ne snalazi u temama o kojima se, verovatno, obaveštavao samo na Wikipediji. Kako, inače, tumačiti površnost kojom je urađen Midway, prema kojem i nesrećni Pearl Harbor izgleda kao filmčina.

Ovo je vojničko-pilotski pamflet, o nekim momcima koji su se suprotstavili Japancima u čuvenoj borbi za koju se smatra da je promenila tok Drugog svetskog rata na Pacifiku. Tu, po Emmerichu nema mesta za ljude, svi oni su borbene mašine, slavni kiborzi, spremni da se žrtvuju za dobrobit svoje majčice Amerike, ma kako teške žrtve ona od njih tražila (kamo sreće da je ovde deda Clint umešao svoje prste, a o Melu Gibsonu i da ne govorimo). 

Dakle - odred hrabrih avijatičara, pucnjava, letačke akrobacije, pucnjava, CGI, brodovi, okean, artiljerija, CGI, pucnjava... skoro 140 minuta. Mene sve "po općem dojmu i konstituciji" podseti i na Battle Los Angeles. 

Dobro je što neće biti nastavka. "Midway 2: Resurgence" - to bi tek glupo zvučalo.

Postoji sad već stari film Midway, iz 1976. godine. Charlton Heston, Henry Fonda, James Coburn... I večiti Toshirô Mifune, Robert Mitchum... Gledajte to, mnogo je bolje. A, prošlo su 43 godine! I, ništa pametno nismo smislili???