Wonder Woman 1984 - ???

Ova recenzija zahteva uvod, pa evo...

Prva projekcija u velegradskom multipexu, rani popodnevni časovi, nas dvoje u sali. Ona i ja, ne Wonder Woman, nego neka devojka s ogromnom kutijom kokica. Sedišta numerisana, poštuju se zdravstveni protokoli, pošto je krizni štab dopustio da ove nedelje bioskopi rade do 21 sat. Kako će biti sledeće nedelje - videćemo. Pandemija je uzela svoj danak, pa se može reći da je posle Tenet ovo tek drugi "veliki" holivudski film koji stiže u naše krajeve. Prošlo je devet meseci, otkako se korona primila u našim predelima. Jedna trudnoća, dosta je...

Nisam preterano bio oduševljen ni s prvim filmom, o čemu sam pisao na Bez čuda u Wonder Woman, ali ovaj drugi je tek za one znake pitanja. Možda sam ja "preželjan" velikih filmova na velikom platnu, ali Wonder Woman 1984 ima baš puno rupa da bi bio shvaćen kao film za starije od osam godina. A, uopšte nije namenjen tom uzrastu. 

Počnimo od naslova - zašto 1984? Šta se želelo time postići? Da puca na nostalgiju za nekim boljim vremenima? Promašaj! Mogao je film komotno da se zove i WW1994 i WW1997 i WW1985 i WW2019. Jednostavno, dešavanja u ovom filmu ni po čemu ne opravdavaju godinu iz naslova. Pa, Guardians of the Galaxy je lektira kada je u pitanju odavanje omaža 80-tim, mnogo više nego doživljaji Gal Gadot u ovom filmu. 

Ali, ajde, čak i da zanemarimo ekscentričnost filmadžija da radnju filma smeste baš u ovu godinu, ostaje za čuđenje šta se zapravo htelo postići ovim filmom. Praktično, u njemu i nema glavnog negativca, što je odlika svih dobrih superherojskih filmova. Zaplet je prilično, pa besmislen - sve počinje pljačkom antikvarnice u tržnom centru, a misteriozni artefakt koji ima moć da svom vlasniku ispuni jedna želju, ma kakva ona bila, dolazi u ruke ambicioznog TV voditelja koji silno želi da se obogati trgujući naftom. On je imao nesrećno detinjstvo, razveden je i ima sina koga viđa preko vikenda, pa vuče puno kompleksa. Kada se dočepa misterioznog artefakta (koji putuje kroz vekove i menja sudbine civilizacija), naleteće i na WW, koja će učiniti sve da ga zaustavi. Međutim, otežavajuće okolnosti za Gal WW jesu to što je i sama poželela želju - da joj oživi Chris Pine, a tu je i njena koleginica s posla u Smithsonian muzeju - smotana i nevoljena Kristen Wiig koja je poželela da bude stamena i jaka baš kao Gal WW. E, sad, caka je u tome da stvari mogu samo da se dovedu u red ako onaj ko poželi neku želju, dobrovoljno odustane od nje. Što, naravno, neće hteti baš svi, pa tako čak skoro dolazi i do Trećeg svetskog rata...

Prvi deo predugačkog filma prilično je svedene akcije, što još više otežava utonuće u njega. Od samog početka prisutna je suvišna doza patetike nauštrb akcije, a to počinje da smeta čim se mrdnemo iz detinjstva princeze Dajane i scena "igara" u njenom amazonskom kraljevstvu. Neverovatno je da su dijalozi toliko neinventivni da svojoj prostotom (ne psovkama) zasenjuju sve ono što bi trebalo da pruži film predviđen da bude blokbaster. Čak su i fotografija i specijalni efekti totalno "neupadljivi", što nikako ne sme biti u žanru kojim bi WW1984 trebalo da pripada srcem celim. 

Uostalom, već smo pisali o tome da film prilično skromno prolazi na tržištu Kine, gde je prvo pušten. Ako je sudeći po broju gledalaca u velegradskom multiplexu na prvoj projekciji (ona i ja), neće se ni ovde proslaviti. Kandidatura za jedan od najlošijih superherojskih filmova u poslednje vreme. 

Sad, ko mi baš ne veruje, neka se zaputi...