Nightmare Alley - Prespavati...

Kad jedan Guillermo del Toro snimi film, ne očekujete da će on biti - uspavljujući... Ne znam, možda ima nešto u estetici ovog čoveka što mi ne prija (pročitajte The Shape of Water - Zar je to Del Toro???), ali, evo četiri, odnosno pet godina kasnije, dopade mi i Nightmare Alley. I, čini mi se  - još je gore...

A u filmu glume zvezde Bradley Cooper, Cate Blanchett, Toni Collette, Willem Dafoe, Rooney Mara, Ron Perlman, Mary Steenburgen... I vi napravite ovako nešto...

Bradley je momak koji bežeći od svoje tmurne prošlosti završi u cirkusu, tu negde početkom 1940-tih, kao pomoćni radnik. Tu potpada pod uticaj gatare Toni Collette i njenog muža-alkoholičara (David Strathairn), koji u svojoj prašnjavoj knjižici čuva tajnu svojih mentalnih sposobnosti. Bradley je ambiciozan i želi nešto više od "cirkuskog života", pogotovo kad se zaljubi u Rooney Mara, ali prvih sat vremena filma ne dešava se ništa, osim što upoznajemo te čudne likove, koji će kasnije, u drugih sat i po trajanja, gotovo potpuno "ispariti", učinivši potpuno nevažnim svoje (egzotično) postojanje u celoj skalameriji. 

E, onda, tek nakon sat vremena filma (kada se radnja seli dve godine kasnije) Bradley će uz pomoć Rooney postati neka vrsta "nobles" njujorškog medijuma, koji se izdaje da je sposoban da komunicira sa mrtvima. Kao takav, naleteće i na psihijatricu Cate Blanchett, koja će ga uvesti među svoju bogatu klijentelu, ali i s kojom će skovati plan da im izvuče što više novca nudeći im kontakte s voljenim, a preminulim članovima porodice.

I, tu se valja zaustaviti u cilju prepričavanja, ako neko mazohistično, ipak, poželi da odgleda ovo ostvarenje...

Valja reći da je Guillermo film načinio po istoimenom romanu iz 1946. godine čiji je autor William Lindsay Gresham. Takođe, valja reći i da je sledeće godine snimljen i klasičan neo-noire triler Nightmare Alley, pola sata kraći nego što je Guillermo uradio.

Zaista nije jasno zašto je Guillermo snimio gotovo dva potpuno različita dela filma, umesto da se odmah ograničio na želju da snimi standardni (rimejk?) neo-noire triler. Potpuno je neoprostivo to "proćerdavanje" gore navedenih sjajnih glumačkih imena, kao i koketiranje s atmosferom klasika poput, recimo, The Elephant Man. Tako, recimo, ovdašnji "čovek-slon" jeste zapravo "čovek-zver" koji živi u kavezu cirkusa kojim upravlja Willem Dafoe i hrani se živim kokoškama, ali tokom trajanja filma potpuno neopravdano nestaje iz fokusa, baš kao i mnogi drugi. 

Jeste, ovaj film odlikuje snažan kolorit i besprekorna fotografija, kao, uostalom, i u ostalima ostvarenjima koja je Guillermo potpisao, ali za dobar film i dugo sećanje potrebno je još nešto osim "šarenih slika". 

Na stranu i to što je Bradley imao 46 godina kad je sniman ovaj film, a liku koga glumi neprekidno se obraćaju kao "momku" i slično. Na stranu i to što se film dešava u dobu neposredno uoči Drugog svetskog rata, a mogao je i da se dešava u vremenu sadašnjem, ni po čemu nije opravdan za filmsko postojanje taj vremenski period dešavanja. Osim, ako nije autor hteo da pokaže da su cirkusi bili isti i onda i sad, a da prevaranti vaćare svoje žrtve na isti način i s razmakom od 80-tak godina... Mada, iskreno sumnjam da je Guillermo želeo da napravi bilo kakvu sarkatičnu aluziju na "protok vremena". Jednostavno, čini se samo da je želeo da snimi još jedan film, ali je uspeo samo da snimi još jedan "loš film"...

...Mada, ima i onih koji tako ne misle, jer je film već "pokupio" nekoliko vrednih filmskih nagrada.