Don't Worry Darling - Za brigu...

Rekao bi čovek da ovaj film ima sve potencijale da bude jedno od najzanimljivijih kinematografskih iskustava poslednjih godina. Priča bi se mogla učiniti zanimljivom, neka mešavina The Stepford WivesVivarium, dakle nešto između trilera-drame s hororičnim i SF elementima, skaska o ljudskoj otuđenosti i iskušenjima modernog doba koje uništava svaku naznaku različitosti. E, to je moglo da bude...

... ali, nije...

Alice (Florence Pugh) i Jack (Harry Styles) žive u naizgled idealnoj zajednici smeštenoj u dalekoj pustinji, a pod pokroviteljstvom misterioznog projekta "Victory". Jack, zajedno sa ostalim muškarcima, svakog jutra odlazi na misteriozni posao, a Alice i sve ostale žene ostaju u svojim identičnim kućama, spremaju ih, peru, prave ručkove i večere, dočekuju svoje muževe, zadovoljavaju ih... Reklo bi se - svi su "happy familly". A, za sve su to zaslužni misteriozni Chris Pine, "osmišljavač" projekta i njegova žena. A, tu je, negde, valjda rame uz rame s njima i misteriozni doktor...

... I, da, sve se dešava u Americi 1950-tih...

Međutim, "idila" vremenom puca, pa Alice pokazuje znake "nestabilnosti". Halucinira. Nije joj dovoljna svakodnevna uštogljena rutina, već počinje da sumnja da "Victory" nije ono za šta se izdaje, a da Chris i žena mu imaju mnogo mračnije ambicije...

I, možda bi i sve bilo kao u prvom pasusu - obećavajuće - da nije razrešenja "misterije" odnosno kraja filma koji doslovce uništava sve ono što je glumica/rediteljka Olivia Wilde (u svom drugom rediteljskom poduhvatu, nakon Booksmart) predano gradila tokom prethodnih 120-tak minuta trajanja Don't Worry Darling. Ovo jeste film koji će vas ostaviti zabezeknutim, ali prvenstveno time kako se završava, odnosno, shvatanjem da je jedino racionalno objašnjenje da je neki nevidljivi cenzor "otfikario" kraj i smisleno objašnjenje šta smo, dođavola, uopšte gledali u prethodnom vremenu. Jer, ovo što smo videli nije kraj, još manje "filosofsko zaokruživanje", već jednostavno i prosto - nedostatak umešnosti svih koji su uključeni u ovaj projekat. Hej, morao je neko da reaguje i da kaže - "Ajmo polako, imamo zanimljivu priču, i uprkos ne baš uverljivim i potrebnim ulogama i čak nekim iritantnim glumcima (ko je rekao Chris Pine?), ovo može biti sasvim lep proizvod". 

A, da "šljašti" - šljašti. Međutim ostaje neodgovoreno pitanje - "Zašto, uopšte?". Neko reče "feministička priča". Pa? Zar i kao takva ne pati od "viška kadrova" i "nedostatka smisla"? Wilde je očigledno želela da napravi jedan "divlji" film za dugo sećanje, ali se preračunala ne napraviviši čak ni "pitomu macu" koju ne bi mogli da "svare" čak ni najokoreliji ljubitelji žanra. Sakrivena iza brda šminke kao glumica u ovom filmu (Alicina drugarica Bunny) ostala je nedosegnuta. Simbolika. 

Nije vredno truda odgonetati šta je sve "pisac" hteo da kaže...

  • Komentari

Za komentiranje morate biti prijavljeni!