The Woman King - Viola kao Russell Crowe

The Woman King jeste jedan od onih filmova kojim su mahom svi filmski kritičari oduševljeni, a zapravo... Nešto slično kao kada se godine 2013. pojavio 12 Years a Slave, osvojio brojne filmske nagrade i tri "Oskara". Nema sumnje da će i ovo ostvarenje slično proći. Ali, ako jedan film ima ocenu 94 odsto na "Rottentomatoes", odnosno čak 99 odsto kod publike (istina, mnogo skromnijih 6,8 na IMDB), onda to "jednoglasje" može da svedoči o tome da "nešto baš i nije u redu", ako ne postoji abar neki "pluralizam koji nosi disonantne tonove" u javnom mišljenju. E, pa, takav slučaj, čini mi se, može biti prisutan, kada je u pitanju The Woman King.

Svaka čast Violi Davis koja u ovom filmu predstavlja ženskog pandana Russellu Croweu iz mega-uspešnog Gladiator (da, ni njim nisam baš nešto oduševljen). Dobitnica "Oskara" za ulogu u filmu Fences, ovde tumači Naniscu, zapovednicu "krvavog" ženskog vojnog odreda kraljevine Dahomej (sadašnji Benin), 1823. godine. Dobro, u ovom filmu ne baš tako "krvavog", pošto su se scenografi i producenti svojski potrudili da nam isporuče delo u kojim ne viđamo brutalnu monstruoznost prizora borbi afričkih plemena i belačkih eksploatatora, već su scene nasilja pažljivo stilizovane, skoro "umivene", da gledajući The Woman King imate utisak da ste uplovili u neka davna prošla vremena "viteških filmova", iz recimo 1950-tih godina. E, sad, da li je to dovoljno za mesto u filmskoj istoriji, s obzirom na protok vremena... 

Zapravo, glavni lik u filmu jeste 19-godišnja Nawi, koju glumi prilično nepoznata, ali i prilično zanosna Thuso Mbedu. Nju, na početku, (filmski) otac s indignacijom dovodi u kraljevu gardu, nakon što ova odbije da se uda za imućnog, ali i vremešnog udvarača, koji pokuša da joj stavi do znanja ko će biti glavni u njihovoj novoj kući tako što joj odmah po upoznavanju lupi par šamara. Nawi je buntovna, i kao takva idealan kandidat za uspešnog kadeta u Violinoj četi Amazonki. A, kraljevstvo Dahomej, pod vođstvom mladog kralja Ghezoa (John Boyega), susreće se s mnogim iskušenjima, kako neprijateljskih plemena, tako i belim trgovaca robljem ("Evropljanima") koji su nahrupili u Afriku. Kralj i njegova verna Viola ne žele baš da ratuju, već da usmere zemlju ka preradi i izvozu palminog ulja, ali iskušenja su prevelika, pa zavojevača ima na sve strane...

... E, onda se Nawi zagleda u jednog od njih...

... i da ne spojlujem baš ceo film, ima tu materijala za gledanje, ali osnovni utisak jeste da "nešto fali", da bi ostao zapamćen kao remek-delo koje opravdava onolike svetske pozitivne kritike. Rediteljka i koscenaristkinja filma jeste nagrađivana autorka Gina Prince-Bythewood (The Old Guard, Beyond the Lights, The Secret Life of Bees, Love & Basketball), i, možda upravo u tom "ženskom rukopisu" i "leži" problem. Film u čijoj osnovi se nalazi "nasilje" možda ne bi trebalo da bude toliko "umiven". A, možda i bi, sve u duhu "rodno-političke korektnosti" koju nalaže moderno doba, ko će ga više znati. Što se mene tiče, šteta je što ovaj film ne otkriva mnogo više stvarnih istorijskih podataka o provokativnom kraljevstvu Dahomej, nudeći nam "prilagođenu" verziju postojanja. Holivud...