recenzije filmova i serija

14.10.2023.

Zli Ameri Vs AI

IgaBiva

Čudan filmski SF pojavio se na ovdašnjim repertoarima. Fenomenološki. The Creator jeste ostvarenje u kojem se pripoveda o zlim Amerima koji su rešili da istreba veštačku inteligenciju (AI), sve sa njihovim vernim pomagačima i pregaocima - dobroćudnim Azijatima (Kinezima?).

Na početku filma saznajemo da je veštačka intelegencija kriva za nuklearnu eksploziju koja je razorila L.A. i ubila milione ljudi. Godina je 2060 i neka. Vlada SAD zabranila je dalji razvitak AI, i počela da uništava preostale robote, ali su se oni povukli i u mirnoj aktivnoj koegzistenciji nastavili da obitavaju u Jugoistočnoj Aziji. I ne samo to, već je tamo sklonjen i vrhovni ljudski programer, koji je nastavio da radi, pa između ostalog, sada stvara i najmoćnije oružje kojim će AI stvorenja konačno dobiti rat protiv zlih Amera. Ali, grupa marinaca poslata je da uništi vrhovnog programera koga Azijati doživljavaju kao Boga i njegovo tajno oružje. Među njima je i tajni agent Joshua, zaljubljen u lokalnu Azijatkinju, pripadnicu Otpora. Ona je trudna...

... dalji zaplet ne bi trebalo otkrivati.

Tek, na kraju osećanje da su Ameri zli, Kinezi dobri, a AI dobroćudna neminovnost (!?!?).

Film gotovo velelepne scenografije, bogate ikonografije i egzotičnih enterijera, na trenutak kao da gledate mešavinu Blade Runner i Star Wars. Čak se i muzika uklapa kao da ju je stvarao Hans Zimmer (zamislite - jeste baš on!). S obzirom na sve to, delo koje nam je rediteljski i koscenaristički isporučio Gareth Edwards (Rogue One, Godzilla i Monsters) trebalo bi da "puca od doživljaja". Ali, baš i nije tako...

Uprkos provokativnosti teme, postoji nekoliko mana koja čine da ovaj film ne dosegne same estetske vrhove. Neka scenaristička rešenja su suviše patetična u jednostavnosti da bi u svojoj maštovitosti zaslužila duže spominjanje, mada i takva kakva jesu nisu svojstvena bačenom vremenu. The Creator svojom osnovnom provokativnošću, svakako, zaslužuje da bude gledan, mada u povremenim trenucima deluje kao da su autori ispustili "totalnu referencu" kojoj su želeli da streme, zastajući na pola puta neodlučnosti da li žele da stvore akcioni spektakl ili filosofsku "dugovečnost", pa tako ukupan "dojam" može da se podvede pod gotovo satiričan zaljučak - "scenario kao da je pisala baš AI, ali nedovoljno još razvijena da bi bila bespogovorno hvaljena" (možda će usled njenog razvitka jednog dana zaista nastati i savršen scenario, ali za to još nije vreme).

Sve u svemu, gotovo isključivo za ljubitelje SF, podvrsta "akcioni". Šteta, ne nadilazi žanr...

recenzije filmova i serija

Thanksgiving - Polupunjena ćurka

recenzije filmova i serija

The Holdovers - Jedan drugačiji božićni film

recenzije filmova i serija

Napoleon Vs Lost Country 0:1

Više članaka...

Komentari (18)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

JoxerTM
eXtreme member
18.11.2023. 18:40
Konačno pogledao.
I bit ću vrlo kratak.

Bezvezna ljubavna drama umotana u blješteći scifi celofan.

Preskočiti!
dzindzin16
eXtreme member
17.11.2023. 20:52
[QUOTE=puppet_master] Jasno, valja biti uvek obazriv, ne dižem ni ja glas protiv tako čega, no sve su to igrarije oko tehnologije ili još blesavije, novog oblika života za čiju kontrolu se (ljudi, oni gore) spremaju pa pucaju, kao i uvek, na naše slabosti, strahove, na upravo nepoverenje stvarajući sliku o nekakvom zlu, zla nema u prirodi, odveć ni kod drugih vrsta, samo kod jedne. A nama su noževi ionako uvek za pasom, takva nam je priroda, što sakata, što opravdana u evoluciji i borbi za opstanak, tek kažem da ne moramo oma i napamet isti taj nož stavljati nekome/nečemu novom pod grlo, kako to obično (i skoro po pravilu neopravdano) uvek i radimo. Ruke je lako zakrvariti, lepše ju je pružiti, nož je svejedno tu i bojim se da ionako neće ikuda u skorije vreme

Ne znamo mnogo toga o tome šta je uopšte život, pogotovo svest, kamoli da li od veštačkog ikako može postati nešto vrlo konkretno, ponajmanje znamo da li bi tako šta zbilja želelo išta zlo i naopako ikome, no ono što vrlo dobro znamo, makar bi trebalo da smo naučili do sada, je to kakvi smo zapravo mi sami i šta sve radimo jedni drugima tako olako. Ne mora se romantizovati nešto što nam je novo i strano, nepoznato samo po sebi, no mora li se zaviti u crno unapred, napamet gušiti ili prezirati.

Sva je sreća da su ljudi uz sav naš ionako propratni cirkus i usamljeni, izgubljeni, vazda napaljeni i znatiželjni, te čim budu imali opake samosvesne robotiće koji se seksaju ko blesavi, ovi (raja) će momentalno izbaciti svoje muževe i žene van na sneg i pojebati robotiće kao da su na olimpijadi, za medalju, onu, zlatnu,te je moguće da će ovi (robotići) ipak dočekati sutrašnji dan bez da ih ubiVaju sve odreda. E u takvu apokalipsu bih možda još i mogao da poverujem, neće biti đece kakvi terminatori i termonuklearne kiše mostarske, izubivaće čovečanstvo seksanjem do iznemoglosti. Nah, I'm just fuc.king around, tek me ne bi iznenadilo.

[/QUOTE]

Kreni sa kolumnama.Mozda sa kratkim romanima, ako ne i vise.Ide ti.Mozda i placene recenzije izvesnih stvari.Dobar tekst.
puppet_master
eXtreme member
17.11.2023. 20:21
Jasno, valja biti uvek obazriv, ne dižem ni ja glas protiv tako čega, no sve su to igrarije oko tehnologije ili još blesavije, novog oblika života za čiju kontrolu se (ljudi, oni gore) spremaju pa pucaju, kao i uvek, na naše slabosti, strahove, na upravo nepoverenje stvarajući sliku o nekakvom zlu, zla nema u prirodi, odveć ni kod drugih vrsta, samo kod jedne. A nama su noževi ionako uvek za pasom, takva nam je priroda, što sakata, što opravdana u evoluciji i borbi za opstanak, tek kažem da ne moramo oma i napamet isti taj nož stavljati nekome/nečemu novom pod grlo, kako to obično (i skoro po pravilu neopravdano) uvek i radimo. Ruke je lako zakrvariti, lepše ju je pružiti, nož je svejedno tu i bojim se da ionako neće ikuda u skorije vreme

Ne znamo mnogo toga o tome šta je uopšte život, pogotovo svest, kamoli da li od veštačkog ikako može postati nešto vrlo konkretno, ponajmanje znamo da li bi tako šta zbilja želelo išta zlo i naopako ikome, no ono što vrlo dobro znamo, makar bi trebalo da smo naučili do sada, je to kakvi smo zapravo mi sami i šta sve radimo jedni drugima tako olako. Ne mora se romantizovati nešto što nam je novo i strano, nepoznato samo po sebi, no mora li se zaviti u crno unapred, napamet gušiti ili prezirati.

Sva je sreća da su ljudi uz sav naš ionako propratni cirkus i usamljeni, izgubljeni, vazda napaljeni i znatiželjni, te čim budu imali opake samosvesne robotiće koji se seksaju ko blesavi, ovi (raja) će momentalno izbaciti svoje muževe i žene van na sneg i pojebati robotiće kao da su na olimpijadi, za medalju, onu, zlatnu,te je moguće da će ovi (robotići) ipak dočekati sutrašnji dan bez da ih ubiVaju sve odreda. E u takvu apokalipsu bih možda još i mogao da poverujem, neće biti đece kakvi terminatori i termonuklearne kiše mostarske, izubivaće čovečanstvo seksanjem do iznemoglosti. Nah, I'm just fuc.king around, tek me ne bi iznenadilo.