Crímenes de familia

Svejedno se stvari moraju menjati. Svaka umetnost dođe u kakav ćorsokak, ponavljanja, stagnaciju, ovo se tek pomalo odužilo sa nama koji volimo filmove. Toliko je teško videti u ovome danas kakav budući klasik. Složilo se previše faktora. Nisu istinite priče ili propaganda ni blizu kakav presudni krivac tu. 

U mom slučaju, najčešće su mi ti, po istinitom događaju, dosadni, neinventivni, ako izbegavam da čitam članke u novinama o ovom-onom događaju, ličnosti, šta ću kog vraga da se mlatim sa takvim tek pa filmovima. Nisu mi potrebni. Šta će onda kog vraga obrađivati dokumentarci uostalom? Film je magija, maštu vidim kao jedan od vrednijih talenata, dok se ionako i najveće životne, lične i svake druge istine mogu ispričati upravo maštom. Kako kreneš da obrađuješ stvarne ličnosti i događaje, krene sijaset problema i kompromisa, utabanih staza kojima se gotovo i mora ići, zbog poštovanja prema umešanim, eventualno stradalim, imidža i slike koji se moraju održati zbog javnosti, porodica, ovih, onih, sve više se sužavaju mogućnosti i putanje kojima možeš furati sve te priče. Ne mora, nije ni to munjom u kamenu, ima zanimljivih biografija (gledah skoro Green Book ponovo npr), tek sam ja mišljenja da se mašti mora dati što više prostora. Za mene, tu počinje zabava.

Sve se to i dalje svodi na to ko šta voli da gleda. Ne možemo, Joxer, previše zamerati raji na tome. Zapažanje je jedno, no da sada sudimo tu gledateljima, meh, zašto bih, šta me briga, svejedno nas bombarduju i sa dosadnim filmovima koji su deo mašte. 

Ma ne...

Stvorila se klima (čitaj: holivudska propaganda koja se proširila na globalnu razinu) da ako je nešto po istinitim događaju to znači da je ekstra film, drugim riječima mastwoč.

Na žalost niti jedan posto takvih nije dobar, ali i dalje se time reklamiraju i dalje muhe idu na g... med.

 Joxer Tm ti se izgleda rukovodis logikom Max Frischa najveceg svajcarskog pisca ikada.

On je rekao , mogu da se kao pisac izrazim samo sa onim sto sam izmislio. Zanimljiv stav.