Savršeni policijski krimić, sve ih je manje dobrih...ovoga puta pratimo priču o Cheol-jungu, užasnom pubu, koji ne samo što je korumpiran. već otima drogu od dilera, maltretira sitne krimose da istu prodaju za njega, namešta dokaze, iživljava se čak i na običnim ulicnim prodavcima, prgav je i dopušta svom besu da vlada njime, ne poštuje apsolutno nikoga, na "yebi si mater" je sa unutrašnjom kontrolom koja nonstop njuška oko njega, takođe često izaziva nerede i kada za to nema ikakve potrebe.  Godinama svi bivaju unapređivani dok je on konstantno na ivici unazađenja, čak i gubitka posla. Neodgovoran je a opet ima svoja pravila i shvatanje morala te je često uporniji i brutalniji od svojih daleko normalnijih i poštenijih kolega...zapravo me je podsetio na realniju i hard core verziju svih onih filmskih pubova koje (nekim delom) cenim, na Harryja Calahana, Martin Riggsa, Bud Whitea, nekim delom i na Torentea...

Sve se menja momenta kada Cheol-jung naleti na psihotičnog serijskog ubicu, uglednog i ambicioznog menadžera, Kyu-hwana, takodje lišenog morala, no jasno prelazeći sve one (makar i "pomerene") norme Cheol-junga koji se opsesivno posvećuje tom slučaju iako mu niko ne veruje da bi uspešan poslovni čovek mogao da stoji iza brutalnih ubistava. Film se dalje razvija u pravcu bespoštedne borbe i jurnjave između Cheol-junga i Kyu-hwana, obojice vrlo upečatljivih filmskih likova koje je pravo uživanje gledati. 

Svaka preporuka.

Da kriminalisticka komedija, antijunak detektiv protiv sociopate,dileri, zelenasi,normalan svet koji je na udaru prethodnih, korumpirani, komicni i nesposobni detektivi , tuzioci, unutrasnja kontrola, saobracajna policija, dobrotvori, svi kao da su ubaceni kao sastojci u Vercingetoriksov lonac i napravljen kinematografski napitak  parodije i satire. Naravno, preporuka.

Da izjavim i ja nešto za dnevnik. Dakle, iako nisam baš veliki ljubitelj korejskog humora, a ovaj film ima odlike krimi-komedije, pomenuto ostvarenje me je slatko nasmejalo. Vrlo kompleksni likovi, a posebno glavni detektiv koji se drži zakona onoliko koliko mu je to u interesu (opis svakog korumpiranog pandura, zar ne). Sa druge strane, imamo klasičnog sociopatu koji ne preza ni od čega da ostvari svoje ciljeve (finansijske, naravno).

Ostvarenje, koje pojedinim scenama, kao da se izruguje, pravnom sistemu Južne Koreje, trivijalizujući napore policije na rešavanju različitih zločina. Gledajući taj haos, imate utisak kao da se radi o državi trećeg sveta. Film, u kojem nominalno ne postoje pozitivni likovi, već samo stepeni i nijanse negativnih, drži pažnju od početka do kraja tako da i ne primetite kada vam je prošlo više od 2 sata.

Preporuka.