Howl

05.01.2011. 09:15

HOWL 2010

Režija: Rob Epstein, Jeffrey Friedman

Scenario: Rob Epstein, Jeffrey Friedman

Uloge tumače: James Franco, Aaron Tveit, Jon Hamm, David Strathairn, Mary-Louise Parker, Jon Prescott, Alessandro Nivola, Bob Balaban, Jeff Daniels, Treat Williams

“ koji su izbacivani sa akademija zbog ludosti i i izdavanja opscenih oda na prozorima lobanje,”

– Allen Ginsberg, “Howl”

Marta 25, 1957, carinski službenici zapleli su 520 primeraka pesme Alena Ginzberga  “Urlik” kad je bila uvezena od izdavača iz Londona — zaplena je bila izvršena zbog stiha: “ koji su dopuštali svetačkim motociklistima da ih jebu u dupe i vrištali od radosti,”  Protiv domaćeg izdavača pesme, Lawrence Ferlinghetti-jevog City Lights Bookstore,  poveden je proces pod optužbom za opscenost.

Howl  prikazuje suđenje zbog opcenosti, oslanjajući se na dijalog uzet doslovno iz zapisnika sa suđenja. Howl takođe tumači “Urlik” preko jednog intevjua koji je Ginsberg dao magazinu Life kao i čitanje same pesme; animirane interpretacije  Ginsbergovog  “Urlika” studija Monk ubačene su između.

Prema Ginsbergovom intervjuu u magazinu  Life, “Urlik”  govori o iskrenosti i otvorenoj diskusiji o kulturnim tabuima.  U Urliku, Ginsberg i “Urlik” jesu prozori u mnogo veću raspravu o tome kako se tumači umetnost i ko je kvalifikovan ( i autorizovan) da tumači umetnost na osnovu svojih moralnih i etčkih poruka. Šta je važnije: sloboda izraza ili pravoverne hrišćanske vrednosti?  Preko Ferlighetti-jevog elokventnog branioca Jake Ehrlich (Jon Hamm), Urlik takođe donosi poruku o snazi retorike koja menja mišljenja.

Iako nije neophodno “gay film,” Urlik veoma jasno predstavlja  “drugu” perspektivu LGBT zajednice kojoj se, čak i danas, govori da je manje vredna od heteroseksulane zajednice. “Urlik” je bio napisan kad je homoseksulanost bila krivično delo i smatrala se za mentalnu bolest (Ginsberg je i sam proveo osam meseci u “odeljku ćaknutih” dok nije obećao da će biti normalan). Urlik (i “Urlik”) traži od publike da slavi radost neprilagođenosti i da bude kreativna,  širokih shvatanja i slobodna.

Preko njegove slobodne i tangencijalne narativne strukture, Urlik predstavlja aletnativni pristup kinematografiji. (Urlik  krši  mnogo kinematografskih pravila kao što je to “Urlik” svojevremeno uradio u poeziji.)  Jedini pravi zaplet je onaj u sudnici, ali retko kad ostanemo u sudnici više od nekoliko minuta  — tehnika koja efikasno stavlja naglasak više na slučajne ujede tužioca (David Strathairn) i advokata odbrane nego na ceo proces  suđenja. Urlik može da koristi reči iz rasprave ali to nije rasprava o suđenju opscenosti, baš kao što film nije o intervjuju magazinu Life ili o samoj pesmi. Tim  scenarista-režisera-producenata Rob Epstein i Jeffrey Friedman stvara tapiseriju reči iz tri izvora, isprelićući ih na takav način da bi se otkrio veći značaj, svrha i smisao. Rezultat je brilijantan.

Kinematografija je poetična i lepa; kostimi i scenografija su svrsishodni. A što se tiče animacije, pa…ja razumem da je stvaranje vizualne interpretacije pesme nesiguran posao uglavnom zato što se neće svi složiti s interpretacijom. Slike su same po sebi lepe (mada  to zavisi od toga da li će se publika složiti s ovom  interpretacijom “Urlika” — pesma je otvorena za bezbrojna tumačenja), ali meni je problematičan stil animacije koji je The Monk Studio koristio za predstavljanje  Ginsbergovih reči. Povremeno (meni) ovo liči na programiran muzički rok video, drugi put kao da je uzeto iz Alan Parkerovog  Pink Floyd- The Wall (kad ja zaišljam  “Urlik” ne vidim ništa čak ni izdaleka nalik na Pink Floydov  The Wall).

Strathairn je savršen kao konzervativni tužilac sklon pravljenju grubih grešaka Ralph McIntosh; Hamm je jednako privlačan kao Jake Ehrlich. Franco je pogodio  Ginsbergov jedinstveni nagasak, kadencu, i snagu dihjfragme; ali ja ne mogu da prestanem da mislim, “Ovo je James Franco.” To je sjajna gluma, ali postoji neštko kod Franka što me sprečava da ga potpuno prihvatim kao Ginsberga. Možda ću biti u stanju da otkrijem šta je to. (Možda naočare i garderoba bitnika  nisu bile dovoljne da me ubede?)

Suđenje opscensti je dobilo široki publicitet (uključujući članke u magazinima  Time i Life) što je jasno iniciralo i hranilo popularnost i ozloglašenost „Urlika.” (Suđenje je objavio Ferlinghetti-jev vodeći advokat Jake Ehrlich u knjizi pod nazivom Urlik cenzora.) Ferlinghetti je dobio slučaj kad je sudija  Clayton Horn odlučio da pesma ima “iskupljujući društveni značaj.” Ja delim to mišljenje!

” da bi nanovo stvorili sintaksu i meru sirote ljudske proze…”

– Allen Ginsberg, “Howl”

04.01.2011. 21:24

 mita53, hvala za prevod 

Titl mozete preuzeti OVDJE

03.01.2011. 18:41

                                   Howl (2010)

                                                      ( Urlik)

                                             http://www.imdb.com/title/tt1049402/

Režija: Rob Epstein, Jeffrey Friedman
Scenarij: Rob Epstein, Jeffrey Friedman
Žanr: Drama
Država: USA
Jezik: Engleski
Trajanje: 90 min

James Franco ... Allen Ginsberg
Jon Hamm ... Jake Ehrlich
Mary-Louise Parker ... Gail Potter
Jeff Daniels ... Professor David Kirk
David Strathairn ... Ralph McIntosh
Alessandro Nivola ... Luther Nichols
Treat Williams ... Mark Schorer
Bob Balaban ... Judge Clayton Horn
Aaron Tveit ... Peter Orlovsky
Allen Ginsberg ... Himself (archive footage)
Jon Prescott ... Neal Cassady
Sean Patrick Reilly ... Six Gallery
Cecilia Foss ... Beatnik Poet
Todd Rotondi ... Jack Kerouac
Alex Emanuel ... Six Gallery
Andrew Rogers ... Lawrence Ferlinghetti
Heather Klar ... Poet Girl 2
Allyson Reilly ... Six Gallery
Kaydence Frank ... Poet Girl 1

Film o jednoj od najčuvenijih poema dvadesetog stoljeća je interesantan
nezavisni filmski proizvod, dostojan veličine zvane Allen Ginsberg.

                     [TUBE]ytEORri27xE[/TUBE]

Howl je ambiciozni projekat koji se ne bavi samo istorijskim i biografskim podacima,
i isključivo kronologijom događanja, nije niti dokumentarac, niti klasični celovečernji film,
možemo definisati kao polu-dokumentarni biografski film, sa propratnom animacijom.

Film Howl nije samo priča o postanku pjesme, koja danas znači graničnik kontrakulturne
literature i koja je bila na udaru zbog svojih napada na američko društvo pedestih
godina prošlog stoljeća, te aluzija na droge i homoseksualnost, već je i biografija
pjesnika koji je cijeli život oštro kritizirao "destruktivne sile materijalizma i konformizma
u Americi" kao što se je sam izrazio.

Najznačajniji, dramski segment filma pripada montiranom suđenju Ginzbergovom
izdavaču, praćeno nevještim i na momente tragikomičnim pokušajima tužilaštva
da minucioznim spekulacijama probudi inkvizitorski duh mudrog i poštenog sudije.
Presuda koja je na kraju izrečena je do te mere efektna, kao da ju je sam Burroughs pisao.

Poema Urlik (Howl) je, uz Burroughsov Goli Ručak (Naked Lunch) i Kerouacov Na Putu
(On The Road), najznačajnije djelo beat generacije, po automatizmu se svrstava i među
glavna djela celokupne američke književnosti.
U isti mah, smatra se i svojevrsnom prekretnicom u poeziji; njen duh sažima umetničke
i sociološke težnje modernog čoveka posle WWII.
Howl u sebi sadrži sve ono što su beatnici propagirali: sloboda izražavanja,
seksualna revolucija, frontalni atak na rudimentarnost konzervativnih ideja i shvatanja,
uživanje u halucinogenim i opojnim sredstvima, razbijanje tabu tema, mračan, turoban,
metaforičan i politički nepodoban kontekst.

Nagrade:
2010: Berlin International Film Festival
         nominacija Golden Berlin Bear Rob Epstein Jeffrey Friedman
2010: National Board of Review, USA
         Pobjednik festivala 
2010: Sundance Film Festival
         nominacija Grand Jury Prize
2010: World Soundtrack Awards
         nominacija najbolji kompozitor Carter Burwell





prevod radi mita53

izvor:inter.okr.