Obyknovennoe chudo

Film

komedija, ljubavni, fantazija, glazbeni (1979)

Obyknovennoe chudo

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocjena korisnika
-
8,2
Obyknovennoe chudo

Godina:

1979

Žanr:

komedija, ljubavni, fantazija, glazbeni

Trajanje:

138 min

Režija:

Mark Zakharov

Scenarij:

Evgeniy Shvarts
, Mark Zakharov


Glavne uloge:


Aleksandr Abdulov
  >  Bear
Tatyana Ignatova
  >  Servant (as T. Ignatova)
Irina Kupchenko
  >  Wizard's wife
Evgeniy Leonov
  >  King
Andrey Mironov
  >  Minister Administrator
Leonid Serebrennikov
  >  Wizard
Evgeniya Simonova
  >  Princess
Yuriy Solomin
  >  The Innkeeper
Yekaterina Vasilyeva
  >  First Lady
Oleg Yankovskiy
  >  Wizard
Olga Vyalikova
  >  Freilina

Opis:


Došlo vreme, pa se i čarobnjak oženio, skrasio i stvorio sebi dom. Ali jednom dok je šetao posedom, u šumi je sreo medveda. Nije mogao da odoli da još jednom upotrebi čini, pa ga je pretvorio u mladića. Postavio je uslov da će medved ostati u ljudskom obliku sve dok ga ne poljubi princeza. I princeza se pojavila i zaljubila se u mladića i htela da ga poljubi, ali se i mladić zaljubio u nju i uplašio se jer ako ga ona poljubi, ponovo će postati medved, i ostati bez svoje ljubavi.
Malo je poznato da je šesdesetih godina prošlog veka snimljena prva verzija ovog dela, ali na crno-beloj traci, koja nije ostavila veći trag kod gledalaca. U svom „Običnom čudu“ Mark Zaharov je sakupio sve zvezde tadašnje sovjetske kinematografije: Oleg Jankovski, Aleksandar Abdulov, Jevgenij Leonov, Andrej Mironov i druge. Jednom prilikom, skoro deset godina posle snimanja filma, Aleksandar Abdulov je rekao: „Ne znam šta je taj film, bajka, parabola, legenda, mit? To je poseban žanr, koji je izmislio Zaharov“. I sami kritičari do današnjeg dana nisu sigurni gde da smeste ovo remek-delo.
Kada je 1976. godine Mosfilm predložio pozorišnom režiseru Zaharovu (do tada on je imao samo jedan neuspešan film za sobom – „Dvanaest stolica“) da uradi film po komadu Jevgenija Švarca, Mark Zaharov se dvoumio. Rad na televiziji nije baš bio pomak u karijeri, a i to delo Švarca činilo mu se previše sentimentalno, filozofski suvoparno i neprivlačno. Ali je ipak prihvatio rad, pod uslovom da film uradi na svoj način.
Polako se približavao dan kada je snimanje trebalo da počne, ali je ono moralo biti odloženo. Za ulogu Čarobnjaka Zaharov je imao samo jednog kandidata: Olega Jankovskog. Glumac je prihvatio ulogu, ni Mosfilm nije imao ništa protiv, njegov pozorišni raspored je dozvoljavao rad na filmu, ali Jankovski se razboleo. Sledećeg jutra, pod prozorom bolnice pojavio se Zaharov s pomorandžama u rukama, koje su u to vreme bile teško dostupne u SSSR-u. U sobu kod bolesnika ga nisu pustili, pa su bili prinuđeni da razgovaraju kroz prozor. Jankovski mu je govorio da je bolestan i da on, Zaharov, treba da nađe drugog glumca. Mark je bio neumoljiv: „Meni trebate samo vi, čekaćemo koliko bude potrebno“. Takva podrška je sigurno uticala na Jankovskog da brže ozdravi. Kasnije je on izjavio da nije bilo ovog filma verovatno ne bi bilo ni „Barona Minhauzena“.
Sa izborom glumca za kralja takođe nije bilo dvojbe. Problem je nastao jer se Jevgenij Leonov spremao za put u Nemačku. Nije hteo da odbije Zaharova, pa mu je postavio uslov da je na raspolaganju za snimanje, samo deset dana. Kako su se dogovorili, tako su i uradili. Interesantno je da Leonov nikada prilikom dolaska na snimanje nije znao tekst svoje uloge, pa je učio na licu mesta ili su mu pokazivali tekst na samoj sceni.
Popularnost druge zvezde „Običnog čuda“ Andreja Mironova je te godine bila veoma velika, toliko da ako bi on na filmu samo otpevao svoju poznatu pesmu o leptiru i vrapcu, svi bi kupili karte samo da bi videli film „u kome glumi Mironov“. Međutim, on se na snimanju ponašao normalno, kao pravi profesionalac.
Za te godine je bilo normalno da svaki film mora da prođe budne oči cenzure. Tako je bilo i sa „Običnim čudom“, ali na sreću te intervencije nisu bile velike i nisu narušile osnovnu postavku režisera. U nevinoj pesmici o leptiru i vrapcu, cenzori su pronašli nešto što vređa moral sovjetskog naroda. Da Zaharov nije uložio sav svoj trud da ta pesma ostane, kao i slučaj da tu pesmu u filmu izvodi niko drugi do Andrej Mironov, ljubimac ne samo publike nego i partijskih rukovodilaca, mi danas ne bismo znali za taj hit.
Cenzorima je zasmetala i rečenica koju izgovara ministar-administrator: „Stari naš kralj“, kao i to što lovac piše knjigu. Slučajno je baš u to vreme sovjetski „kralj“ Brežnjev napisao svoju knjigu - uspomene iz rata.
Prvi put je na televiziji „Obično čudo“ prikazano 1. janura 1978. godine i od tada, pa sve do danas, taj film se smatra novogodišnjim, iako ni jedna scena u filmu ne nagoveštava da se radnja odvija tokom novogodišnje noći. (Kinorusija)

Obradio/la:

LjubicaSP
  • Slično za pogledati
  • Komentari

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

    {{message}}

    {{item.title}}