Rapurasu no majo

Ukratko, u suštini meni je ok film, prijao mi je, osim što mislim da je bespotrebno na nekim mestima narativ divergirao, imamo i jedan trik koji može da odbije tokom gledanja ali ubrzo dobijamo obrt i objašnjenje, dugi kadrovi, mogao je lagano da traje kraće i mislim da bi bio bolji. Loš izbor glumca Shoe Sakurai , dobar izbor glumice Suzu Hirose,ostali su mi dobri. Izmešani su svu žanrovi, samo nema komedije.

Vidi se u nekim scenama stariji vid Miike-ove režije (sećam se da je tada kritika bila u stilu osrednje,ili su koristili reč mediokritet, zaboravih), ali ipak zasnovan je na istoimenoj knjizi Kejgo Higashino-a (na prvu, dve korejske adaptacije njegovih dela su ovde prevedene i dobri su filmovi), baš bi voleo da imam priliku da je pročitam, da vidim možda je moglo nešto iz scenarija da se izbaci a nešto doda,

Stara priča kauzalni determinizama Laplasa, samo što on u svom delu Essai philosophique sur les probabilité nije koristio pojam demon ( imamo i Maksvelovog demona), ovde imamo pak vešticu, ali ubačena je suština iz jednog odlomka tj. njegov misaoni eksperiment. Priča je stara, dosta se u naučnim krugovima diskutovalo,  često se provlačila po mangama, itd. ali mislim da nije na odmet ponoviti. Odrećene scene i dijalozi su mi dobri i u vezi sa tim neka večita preispitivanja, pshihopatologija reditelja i njegovo `ludilo`. I ovde imamo deo od jedne priče koja mi je ostala urezana u pamćenju, od jednog doktora koji je ispričao nakon Wannesee Conference.