1917 - Mnogo vike ni za što

Što bi rekao veliki Shakespeare...

Sam Mandes je praveći 1917 očigledno želeo da se svrsta u poetske besmrtnike, kao nešto stariji njegov kolega. To će mu možda i uspeti, s obzirom da je njegova najnovija ratna drama upravo dobila "Zlatni globus", a po količni uloženog u marketinšku promociju, verovatno će poneti i nekog "Oskara". 

Međutim...

Kao i u slučaju mnoštva hyperhajpovanih filmova koji to ne zavređuju, a snimaju se u poslednje vreme, čini mi se da je i ova priča o herojstvu običnih vojnika u Prvom svetskom ratu, zapravo - pucanj u prazno!

Ok, što se tiče rediteljskog postupka, koji je takav da zaista dva sata trajanja filma izgledaju kao da su snimljena u jednom kadru. Mandesu za to - svaka čast. Ali, gde je tu emocija? Priča? Originalnost priče? 

Zaplet? Dva mlada britanska vojnika dobiju zadatak da se probiju kroz neprijateljske rovove i redove i dostave obaveštenje jednoj velikoj jedinici da hitno obustave planirani napad na Nemce, jer će upasti u klopku. Njih dvojica i ceduljica. Kreće film, to jest gotovo video-igrica... Nema tu puno likova. Samo lešine u blatu i poneki avion. Ima i jedna Francuskinja sa bebom. To bi trebalo da bude, valjda, emotivni deo. Sve ostalo je stradanje.

Za razliku od, recimo Dunkirk, i recenzije Dunkirk - bledo! , bio bih zaista neodgovorno subjektivan kad bih napisao da Mandes nije napravi pristojan ratni-antiratni film, koji se prilično lako gleda. Dok je Nolan u prvom slučaju mnogo više pažnje posvetio "tehnikalijama" rata nauštrb ljudske patnje, Mandes koketira s emocijama, ali se ne usuđuje da zađe "dublje" i donese konačnu presudu o vremenskom periodu o kom govori. Zato baš "marketinški neopravdano" deluje rečenica kojom distributeri reklamiraju ovaj film -  da on sadrži "zastrašujuće ratne scene koje nismo do sada imali prilike da vidimo na velikom platnu". Da li se iko seća Gallipoli? Ili, ako im je to prastaro, onda skrećem pažnju na scene Prvog svetskog rata u filmu Tolkien. A, takvih filmova bilo je "na kilo".

Jednostavno, ono što je Mandes uradio nije dovoljno "zastrašujuće dobro" da zaslužuje svu tu buku koja ga prati.

  • Komentari (17)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • LesaRad
    Active member
    20.01.2020. 01:35

    Znam samo da je ovo jedini kandidat za Oskara 2020 koji sam uspeo da odgledam do kraja. Da li to govori više o filmu ili kolapsu, odgovor se nažalost verovatno nameće sam. "Drago" mi je pak da na suptilniji i zato možda i strašniji način putuje kroz ljudsko zastranjenje zvano rat, od Rajanovskih zujalica. Inače bi mi bio i poslednji kandidat za korpu i ne onu za prljav veš. 
  • 2b0rn0t0b
    eXtreme member
    20.01.2020. 00:15

    "1917" je, posmatrano sa tehničkog aspekta, zaista izvanredan film. Ali, to je i jedino izvanredno što bi se povodom ovog filma moglo reći. Znam da ovo nije preterano originalan stav, ali upravo se o tehnikalijama filma (kamera, zvuk, kostimografija, scenografija, montaža, režija) najviše govori i to zanatsko savršenstvo umnogome je zasenilo suštinsku jalovost i neuspešnost filma da nam ispriča zanimljivu i originalnu priču o Prvom svetskom ratu ili povodom njega. 

    Uz puno i dužno poštovanje prema kinematografskim namerama samog autora, i konačnom rezultatu koji vidimo, nemam preterane reči hvale za konačni ishod. Očekivao sam puno više, što i nije toliko bitno (ali ume da pokvari utisak o filmu).

    Ne želim ni da otkrivam detalje radnje zbog onih koji tek nameravaju da ga pogledaju, tako da nije lako napisati nešto suvislo a ne ostavljati spojlere (ni sam ih ne volim pročitati).

    Elem, "1917" je film u kojem se do krajnosti vodila pažnja o svakom detalju, i to je vidljivo, ali konačan rezultat za mene je ispao osrednji, ili prostonarodski rečeno, film mi je ostavio utisak nedorečenosti i nezavršenosti.  

    Iako je priča o vojniku, zapravo o dvojici vojnika, koja su poslati na hitnu misiju dostavljana bitnih informacija svojim saborcima na drugi kraj fronta suštinski zaokružena, nisam osetio ono katarzično oslobađanje koje bi ovakav ratni film trebalo da donese gledaocu.  Drugim rečima, sama avantura njihovog proboja do udaljene jedinice nije mi ostavila naročito snažan utisak, a da nije posebno originalna, ne treba ni trošiti reči.  Sa druge strane, motiv "male bonding-a" ratnih drugova je jedan od najzahvalnijih ali i najviše obrađivanih motiva u ratnim filmovima.

    Film najmanje treba posmatrati kao klasični ratni film, jer on to suštinski i nije, već je vrsta filmskog eksperimenta ispričana visoko stilizovanim filmskim jezikom. Film nema nameru da pruži širu i opštiju sliku rata, već je sve fokusirano na jedinku, odnosno vojnički par, u čijim blatnjavim čizmama gacamo po ratom devastiranom krajoliku, čijim očima posmatramo dešavanja i u čijim bi se doživljajima trebali i mi pronaći i poistovetiti. Ja nisam, neko drugi hoće. Moja suštinska zamerka filmu je u tome što je sve u njemu prvorazredno, osim same priče. Ona mi je klišeizirana i barem u meni nije proizvela nikakve emocije. 

    Znam da će mnogi "odlepiti" na ovaj film jer je navodno snimljen iz jednog jedinog kadra, ali čak ni to nije cela istina. Da, film deluje da je tako snimljen, ali zapravo nije, jer su šavovi iako nevidljivi, ipak prisutni. Generalno gledano, smatram da je ovim postupkom režiser naudio samom filmu, jer me je sve vreme više podsećao na neku video igricu (Call of Duty, npr) nego na igrani film.  Uz to, nisam očekivao toliko klišea koji su korišćeni (pogotovo tokom scena same pucačine i eksplozija, kojih i nema mnogo).

    Ko hoće da pogleda uspešnije eksperimente sa filmovima snimljenim iz jednog kadra, neka potraži Russkiy kovcheg (2002) ruskog režisera Aleksandra Sokurova, ili još bolje film nemačkog režisera Sebastiana Shippera Victoria (2015).

    (o ovom poslednjem sam napisao duži prikaz na stranici Dnevnik gledanja filmova (stranica 759), pa koga zanima neka potraži. Uz to je zaista i tehnički snimljen iz jednog jedinog kadra dugog gotovo čitava dva sata)


    2b0rn0t0b2020-01-20 12:37:32
  • 19.01.2020. 23:59
    radnja sama po sebi vrlo jednostavna ili u vidu onih najoštrijih skoro pa ne postoji....izuzev stila snimanja, sve već viđeno i uzeto malo po malo iz ostalih ratnih filmova, sad već klišeji.....film cisto OK