Heroj - Dragocenost...

Ovogodišnji FEST obogaćen je i filmom Ghahreman ("Heroj"), još jednim draguljom iranske kinematografije, koji potpisuje visoko cenjeni i nagrađivani reditelj Asghar Farhadi (Todos lo sabenForushandeLe passéJodaeiye Nader az SiminDarbareye EllyChaharshanbe-sooriShahr-e zibaRaghs dar ghobar). Uostalom, za ovo ostvarenje dobio je i Grand Prix na poslednjem Cannes Film Festivalu.

Ovaj put Farhadi nam je ponudio priču o Rahimu, čoveku koji je dospeo u zatvor zbog duga koji nije mogao da plati. Kada njegova devojka pronađe žensku torbu punu zlatnih dukata, a Rahim bude pušten na dvodnevno odsustvo, pokušaće da se dogovori sa poveriocem oko otplate duga. Međutim, pronađeni novac je tek trećina sume, a Rahima ionako mori savest, te odlučuje da pronađe onoga ko je izgubio dukate. Kada to i uradi, priča o njegovom postupku dolazi do zatvorske uprave, ali i do medija, te Rahim postaje neka vrsta "posrnulog heroja". Međutim, ima i onih koji sumnjaju u njegovu iskrenost, a pogotovo kada se ispostavi da je žena koja je preuzela nađene dukate - nestala...

Ghahreman jeste podjednako priča o moralnosti, grehu, iskupljenju i nadanju, ali i o iskušenjima bitisanja u svetu ovakvom kakav jeste. Rahim je otelotvorenje osobe izgubljene na pola puta između surove realnosti bitisanja u dobu koje nema vremena za junake, iako se trudi da ih stvori, ujedno predstavljajući i jaku kritiku egzistencijalne osode društvenih medija, koji sve više čine "porotnike" modernog doba zauzimajući stranu u sukobu kojine bi trebalo uopšte da ih se tiče. Svi Farhadijevi junaci pažljivo su iznijansirani, te je, zapravo, teško reći u kome se krije "dobro", a u kome "ono manje", da ne kažem "zlo". Priča je ovo o "istini" i pitanju da li nam je uopšte potrebna, i ako jeste - kakva mora da bude...

Bogati kadrovi i mudra scenografija, uz melanholični trenutak koji provejava tokom trajanja svih 127 minuta filma, jeste ono što budi nadu u ljudskost... običnog čoveka.

Ovaj film jeste jedna od edukativnih dragocenosti modernog doba, kakvih je, nažalost, sve manje...

 

  • Komentari (4)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • dzems0
    member
    05.03.2022. 20:32
    Taman da da odgledam, kad pročitah komentar munzelanda...
  • AlexDeLarge
    eXtreme member
    01.03.2022. 20:38
    Slazem se sa recenzijom samo bih nesto ukratko dodao. Klasicna drama o svakodnevici u stilu to je zivot, realna prica sa kojom se susrecemo cesto u razlicitim oblicima a priori ili a posteriori , i nece se verovatno mnogima svideti.

    Meni je maestralno realizovan film, likovi i radnja, klasicna drama o svakodnevici skoro u svakoj zemlji i drustvu u danasnje vreme, samo su norme i intenziteti drugaciji, u zavisnosti od kulture, a sustina u osnovi ista .

    Mas-mediji nisu samo "porotnici" nego i "tuzioci, sudije i dzelati".

    Drama u stilu kao otvaranje u sahu ( drustvo/tema) i onda nakon toga specificne varijacije otvaranja (situacija i ljudi) u sahovskoj partiji, jedan potez (ovde triler) otvori sasvim nov tok, kako se kaze nema u dosadasnjim zabelezenim odigranim partijama taj potez, unosi nove promenljive u jednacinu, pa postaje kompleksnija za resavanje, pa tako i gledaocima ostavlja prostor za razmisljanje. Zanimljive su mi i facijalne ekspresije glavnog glumca, karakteri , temperamenti i nacini ponasanja ostalih pojedinaca u sistemu.

    Istina je negde tamo,pravda nekako uvek izmice, interesi zvezde vodilje, empatije i kompromisa sve manje, humanost,hm ima je,  ali ju je dehumanizacija skoro uvek potiskivala i nekako saterala u cosak , nekako uvek krenes "srecu" da trazis a cesto naidjes na probleme. Mislim da je odlicno izostavljena potpuna prica o dugu, ali i da je porodica oslonac i da je ljubav neosvojiva tvrdjava.
    AlexDeLarge2022-03-02 10:20:45
  • Munzeland
    member
    01.03.2022. 19:53
    Au šta ja odgledah umesto na pola da prekinem